Suđenja Goranu Kljajeviću i optuženima za članstvo u takozvanoj stečajnoj mafiji, Mihalju Kertesu, okrivljenom u aferi „Kipar”, proces protiv Darka Ercega, koji se tereti za prodaju droge i još nekoliko suđenja koja već više godina traju pred beogradskim Specijalnim sudom, počeće uskoro iz početka. Posle opšteg izbora sudija, promenjeni su članovi sudskih veća, zbog čega, prema zakonu, ti postupci moraju da budu vraćeni na fazu čitanja optužnice.

U sudu specijalizovanom za organizovani kriminal trenutno se sudi 82 predmeta protiv ukupno 779 optuženih, dok je još 21 postupak protiv 133 osobe u fazi istrage.

– Trenutno imamo četiri veća, ali zbog priliva novih predmeta radi se na tome da se oformi i peto veće. Jedno veće ostalo je neizmenjeno posle opšteg izbora sudija, dva nova su formirana, a jedno je i dalje nekompletno. Samo troje sudija, od ukupno 16, ostalo je u Specijalnom sudu, ali se većina vratila na rad u ovo odeljenje da bi završili započete predmete” – kaže Vladimir Vučinić, novi predsednik Posebnog odeljenja Višeg suda u intervjuu za „Politiku”.

Da li će Specijalni sud, posle opšteg izbora sudija, održati ugled najefikasnijeg suda u Srbiji?

Za šest godina rada, Specijalni sud stekao je dobru reputaciju. U trenutku reforme, pred nama je težak zadatak da taj ugled održimo i da se borimo sa novim izazovima. Neki su smatrali da ovde sudimo samo pipcima organizovanog kriminala, ali sve više vidimo da su tu i glavni ljudi koji vuku konce u kriminalu.

Šta se dešava sa suđenjem Goranu Kljajeviću, bivšem predsedniku Privrednog suda, i grupi optuženih za zloupotrebe i korupciju prilikom stečajeva?

Sudija Dušan Vojnović, koji vodi postupak od početka, ostaće predsednik veća ali će, zbog izmene člana veća, taj predmet morati da bude vraćen na početak, odnosno u fazu saslušanja okrivljenih. Novo veće trebalo bi da bude formirano u naredne dve sedmice, posle čega će ovo suđenje, možda i najkomplikovanije u našem pravosuđu, biti zakazano. Ista je situacija i sa drugim predmetima, među kojima su postupci protiv Ercega, Kertesa kao i protiv Siniše Stojičića i grupe optuženih za šverc duvana, za zloupotrebe u „Gradskoj čistoći” i suđenje Goranu Kneževiću i takozvanoj zrenjaninskoj grupi. Sud, uz saglasnost obe strane, ima mogućnost da ne ponavlja čitave dokazne postupke, ali će svi okrivljeni morati da budu saslušani ponovo.

Javnost s pažnjom prati postupke za oduzimanje imovine stečene kriminalom. Najnoviji je primer Darka Šarića, osumnjičenog za prodaju 2,1 tone kokaina, kome je privremeno oduzeta imovina vredna više desetina miliona evra. Da li naše pravosuđe ima snage da preispita poreklo tolikog novca, nekretnina i preduzeća i da tu imovinu oduzme, ako se utvrdi da je stečena kriminalom?

Nijedna imovina, za koju postoji osnovana sumnja da je stečena kriminalom, neće biti pošteđena. Država Srbija i čitavo naše pravosuđe odlučno stoje na poziciji da se Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela primenjuje što efikasnije.

Kako je moguće da se neko u Srbiji toliko obogati od droge i da se pranje novca obavlja, pored ostalog, i kroz poslove sa državom, a da ga niko godinama ne upita odakle mu novac?

Činjenica je da trgovina drogom donosi enormna bogatstva, ali i nemiran san do kraja života. Razni privatni poslovi nekad su paravan za pranje novca i razne kriminalne aktivnosti. U ovom trenutku, ne mogu ništa da kažem o postupku protiv Darka Šarića jer je istraga u toku, a važi i pretpostavka nevinosti.

Kako komentarišete odluku crnogorskog pravosuđa da prvo pritvori, a zatim oslobodi dvojicu osumnjičenih u predmetu Darka Šarića, pod obrazloženjem da im srpske vlasti nisu dostavile dokaze?

Kada postoji sumnja da se radi o ozbiljnom krivičnom delu, a to je i u duhu dobrosusedskih odnosa, mogu da se prevaziđu neke formalnosti, ukoliko su one zaista prepreka da se neke osobe procesuiraju. Verujem da su naši državni organi, na čelu sa specijalnim tužiocem, preduzeli sve da to bude pravno perfektna stvar. Razlozi koje je navelo crnogorsko pravosuđe ne čini mi se da su opravdani.

Borba protiv „visoke” korupcije uveliko se najavljuje. Ministarka pravde je nedavno izjavila da su tajkuni ušli u tkivo države i da, kada se sukobe sa zakonom, pokušavaju da utiču na pravosuđe. Imate li i vi takav utisak?

Postupci za „visoku” korupciju jesu sve češći, ali mi radimo po zakonu i držimo se samo dokaza u predmetu, ništa drugo ne utiče na nas. Sud zna kako mora da se ponaša, to je naša zakonska obaveza. Spoljni uticaji i pritisak javnosti više remete druge učesnike u postupku, nego nas. Ne mogu nas uplašiti ni pretnje, jer onaj ko se plaši ne treba da se bavi ovim poslom. Pretnje bi samo mogle da nas dodatno motivišu. Naš prioritet je da Posebno odeljenje Višeg suda bude organizovano tako da, ni u tehničkom, ni u nekom drugom smislu, ne bude nikakvih zastoja u radu. Moramo biti organizovaniji od onih kojima sudimo, ako želimo da uspešno radimo ovaj posao. Treba i da održimo reputaciju ovog odeljenja, a posle reformi pravosuđa, ovo je prelomni trenutak.

Kako ocenjujete reformu pravosudnog sistema? Da li naše sudstvo već postaje efikasnije?

Umereni sam optimista. Moramo imati dobre zakone, pre svega procesni zakon, i na dobrom smo putu da krivično zakonodavstvo dovedemo na veoma visok nivo. Do kraja godine trebalo bi da bude donet novi Zakonik o krivičnom postupku, a bez dobrog ZKP ne možemo imati efikasno pravosuđe. Dobro je to što će teret dokazivanja sada više biti na tužiocu. I odbrana će imati prednost da postavlja pitanja svedocima koje predlaže. Na taj način sud se stavlja u neutralniji položaj, jer više neće u načelu sprovoditi postupak po službenoj dužnosti. Postoji mogućnost da se postupak na taj način ubrza, a da to ne bude na štetu materijalne istine. Druga novina je mogućnost priznanje krivice do prvog ročišta i sklapanje sporazuma sa tužiocem za krivična dela za koja je zaprećena kazna do 12 godina zatvora. Mislim da je ta granica mogla da bude pomerena kako bi se ova zakonska mogućnost odnosila i na teža krivična dela. Time bi se sudovi dosta rasteretili, a krivični postupci ubrzali. Ova zakonska izmena na snazi je od septembra, a za sada nijednom nije primenjena.

Dorotea Čarnić

-----------------------------------------------------------

Ko je Vučinić

Sudija Vladimir Vučinić drugi je predsednik Specijalnog suda, od osnivanja tog suda 2003. godine. Radio je kao istražni sudija i kao predsednik veća u nekadašnjem Prvom i Petom opštinskom sudu, a zatim i u bivšem Okružnom, sadašnjem Višem sudu u Beogradu. Javnosti je postao poznat kao predsedavajući sudija u procesu protiv takozvane drumske mafije za zloupotrebe prilikom naplata putarina kao i protiv Darka Ercega, optuženom za trgovinu heroinom. Na mestu predsednika Specijalnog suda nasledio je sudiju Milana Ranića, koji je otišao u penziju.  

------------------------------------------------------------

Izvinjenje redakcije: Nenamernom tehničkom greškom ovaj tekst je 21.02. objavljen u štampanom i veb izdanju "Politike" sa jednim nepotpunim odgovorom gospodina Vučinića, koji je značajno izmenio smisao njegove izjave. Tačna rečenica u odgovoru na peto pitanje glasi: "Razlozi koje je navelo crnogorsko pravosuđe ne čini mi se da su opravdani."

Redakcija "Politike" se zbog ovoga izvinjava gospodinu Vučiniću i čitaocima.