Суђења Горану Кљајевићу и оптуженима за чланство у такозваној стечајној мафији, Михаљу Кертесу, окривљеном у афери „Кипар”, процес против Дарка Ерцега, који се терети за продају дроге и још неколико суђења која већ више година трају пред београдским Специјалним судом, почеће ускоро из почетка. После општег избора судија, промењени су чланови судских већа, због чега, према закону, ти поступци морају да буду враћени на фазу читања оптужнице.

У суду специјализованом за организовани криминал тренутно се суди 82 предмета против укупно 779 оптужених, док је још 21 поступак против 133 особе у фази истраге.

– Тренутно имамо четири већа, али због прилива нових предмета ради се на томе да се оформи и пето веће. Једно веће остало је неизмењено после општег избора судија, два нова су формирана, а једно је и даље некомплетно. Само троје судија, од укупно 16, остало је у Специјалном суду, али се већина вратила на рад у ово одељење да би завршили започете предмете” – каже Владимир Вучинић, нови председник Посебног одељења Вишег суда у интервјуу за „Политику”.

Да ли ће Специјални суд, после општег избора судија, одржати углед најефикаснијег суда у Србији?

За шест година рада, Специјални суд стекао је добру репутацију. У тренутку реформе, пред нама је тежак задатак да тај углед одржимо и да се боримо са новим изазовима. Неки су сматрали да овде судимо само пипцима организованог криминала, али све више видимо да су ту и главни људи који вуку конце у криминалу.

Шта се дешава са суђењем Горану Кљајевићу, бившем председнику Привредног суда, и групи оптужених за злоупотребе и корупцију приликом стечајева?

Судија Душан Војновић, који води поступак од почетка, остаће председник већа али ће, због измене члана већа, тај предмет морати да буде враћен на почетак, односно у фазу саслушања окривљених. Ново веће требало би да буде формирано у наредне две седмице, после чега ће ово суђење, можда и најкомпликованије у нашем правосуђу, бити заказано. Иста је ситуација и са другим предметима, међу којима су поступци против Ерцега, Кертеса као и против Синише Стојичића и групе оптужених за шверц дувана, за злоупотребе у „Градској чистоћи” и суђење Горану Кнежевићу и такозваној зрењанинској групи. Суд, уз сагласност обе стране, има могућност да не понавља читаве доказне поступке, али ће сви окривљени морати да буду саслушани поново.

Јавност с пажњом прати поступке за одузимање имовине стечене криминалом. Најновији је пример Дарка Шарића, осумњиченог за продају 2,1 тонe кокаина, коме је привремено одузета имовина вредна више десетина милиона евра. Да ли наше правосуђе има снаге да преиспита порекло толиког новца, некретнина и предузећа и да ту имовину одузме, ако се утврди да је стечена криминалом?

Ниједна имовина, за коју постоји основана сумња да је стечена криминалом, неће бити поштеђена. Држава Србија и читаво наше правосуђе одлучно стоје на позицији да се Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела примењује што ефикасније.

Како је могуће да се неко у Србији толико обогати од дроге и да се прање новца обавља, поред осталог, и кроз послове са државом, а да га нико годинама не упита одакле му новац?

Чињеница је да трговина дрогом доноси енормна богатства, али и немиран сан до краја живота. Разни приватни послови некад су параван за прање новца и разне криминалне активности. У овом тренутку, не могу ништа да кажем о поступку против Дарка Шарића јер је истрага у току, а важи и претпоставка невиности.

Како коментаришете одлуку црногорског правосуђа да прво притвори, а затим ослободи двојицу осумњичених у предмету Дарка Шарића, под образложењем да им српске власти нису доставиле доказе?

Када постоји сумња да се ради о озбиљном кривичном делу, а то је и у духу добросуседских односа, могу да се превазиђу неке формалности, уколико су оне заиста препрека да се неке особе процесуирају. Верујем да су наши државни органи, на челу са специјалним тужиоцем, предузели све да то буде правно перфектна ствар. Разлози које је навело црногорско правосуђе не чини ми се да су оправдани.

Борба против „високе” корупције увелико се најављује. Министарка правде је недавно изјавила да су тајкуни ушли у ткиво државе и да, када се сукобе са законом, покушавају да утичу на правосуђе. Имате ли и ви такав утисак?

Поступци за „високу” корупцију јесу све чешћи, али ми радимо по закону и држимо се само доказа у предмету, ништа друго не утиче на нас. Суд зна како мора да се понаша, то је наша законска обавеза. Спољни утицаји и притисак јавности више ремете друге учеснике у поступку, него нас. Не могу нас уплашити ни претње, јер онај ко се плаши не треба да се бави овим послом. Претње би само могле да нас додатно мотивишу. Наш приоритет је да Посебно одељење Вишег суда буде организовано тако да, ни у техничком, ни у неком другом смислу, не буде никаквих застоја у раду. Морамо бити организованији од оних којима судимо, ако желимо да успешно радимо овај посао. Треба и да одржимо репутацију овог одељења, а после реформи правосуђа, ово је преломни тренутак.

Како оцењујете реформу правосудног система? Да ли наше судство већ постаје ефикасније?

Умерени сам оптимиста. Морамо имати добре законе, пре свега процесни закон, и на добром смо путу да кривично законодавство доведемо на веома висок ниво. До краја године требало би да буде донет нови Законик о кривичном поступку, а без доброг ЗКП не можемо имати ефикасно правосуђе. Добро је то што ће терет доказивања сада више бити на тужиоцу. И одбрана ће имати предност да поставља питања сведоцима које предлаже. На тај начин суд се ставља у неутралнији положај, јер више неће у начелу спроводити поступак по службеној дужности. Постоји могућност да се поступак на тај начин убрза, а да то не буде на штету материјалне истине. Друга новина је могућност признање кривице до првог рочишта и склапање споразума са тужиоцем за кривична дела за која је запрећена казна до 12 година затвора. Мислим да је та граница могла да буде померена како би се ова законска могућност односила и на тежа кривична дела. Тиме би се судови доста растеретили, а кривични поступци убрзали. Ова законска измена на снази је од септембра, а за сада ниједном није примењена.

Доротеа Чарнић

-----------------------------------------------------------

Ко је Вучинић

Судија Владимир Вучинић други је председник Специјалног суда, од оснивања тог суда 2003. године. Радио је као истражни судија и као председник већа у некадашњем Првом и Петом општинском суду, а затим и у бившем Окружном, садашњем Вишем суду у Београду. Јавности је постао познат као председавајући судија у процесу против такозване друмске мафије за злоупотребе приликом наплата путарина као и против Дарка Ерцега, оптуженом за трговину хероином. На месту председника Специјалног суда наследио је судију Милана Ранића, који је отишао у пензију.  

------------------------------------------------------------

Извињење редакције: Ненамерном техничком грешком овај текст је 21.02. објављен у штампаном и веб издању "Политике" са једним непотпуним одговором господина Вучинића, који је значајно изменио смисао његове изјаве. Тачна реченица у одговору на пето питање гласи: "Разлози које је навело црногорско правосуђе не чини ми се да су оправдани."

Редакција "Политике" се због овога извињава господину Вучинићу и читаоцима.