Хроника

Србија разговара: Шта доносе измене Закона о јавним набавкама

Радосављевић: Све институције које се баве јавним набавкама биће реформисане и ојачане; Ненадић: Требало је променити све оно за шта се сада зна да погодује корупцији, по цену доношења новог закона

Горан Радосављевић, државни секретар у Министарству финансија и Немања Ненадић, извршни директор организације „Транспарентност Србија” (Фото Д. Јевремовић)

У Србији је у току реформа система јавних набавки. Министарство финансија је израдило Нацрт измена и допуна Закона о јавним набавкама. Намера је, како је речено, да се предложеним променама овај пропис усклади са европском регулативом, да се процедура поједностави, учини јавном и свим заинтересованим учесницима доступном, како би се сузбила корупција у овој области и расипање новца пореских обвезника.

Али, одмах после најаве измена Закона уследиле су критике: да се закон доноси по хитном поступку, без широких консултација с цивилним друштвом и стручном јавношћу, чак и да власт, уочи избора, намерава да онемогући контролу јавних набавки.

Најављено укидање Управе за јавне набавке и оснивање централизованог тела како би се постигле уштеде у јавним набавкама, које би било у саставу Министарства финансија, изазвало је бурно негодовање стручне јавности.

И Венсан Дежер, шеф Мисије Европске уније у Србији, неколико пута је указивао да не треба журити с променом. Премијеру и министру финансија Мирку Цветковићу упутио је и писмо у коме га је упозорио да ће брза промена Закона довести до озбиљне конфузије у јавним набавкама и до законског вакуума. Премијер је одговорио да се то неће десити.

Процењује се да је годишња вредност укупних јавних набавки у Србији око четири милијарде евра, што је око 15 одсто бруто домаћег производа. Упућени тврде да би могло да се уштеди 20 до 30 одсто од те суме ако би се набавке спроводиле ефикасније и смањила корупција.

Које су промене предложене у Нацрту измена и допуна Закона о јавним набавкама, да ли су „погођене“ и колико ће допринети да се остваре циљеви којима се тежило, пре свега смањивање корупције, о томе су за „Политику“ разговарали Горан Радосављевић, државни секретар у Министарству финансија, и Немања Ненадић, извршни директор организације „Транспарентност Србија.“

Политика: Које битне новине доносе измене Закона о јавним набавкама?

Радосављевић: У најкраћем, све институције које се баве јавним набавкама биће реформисане и ојачане. Управа за јавне набавке биће додатно ојачана, с додатним овлашћењима и механизмима, како би могла да контролише пре свега наручиоце. Биће основано и ново тело – управа за централне јавне набавке, а чиниће је и део управе за заједничке послове, које ће се бавити централизованим јавним набавкама. Ово тело ће спроводити централне јавне набавке, док ће се Управа за јавне набавке бавити надзором над наручиоцима и надзором над управом за централне јавне набавке. Смањиће се за две трећине изузеци када се јавне набавке не објављују. Уведена је обавеза да се сва тендерска документација и све јавне набавке објављују на порталу управе, као месту за будуће електронске јавне набавке и месту где ће сви надлежни органи и заинтересовани, укључујући и медије, моћи да нађу податке о свакој јавној набавци. Та обавеза ступиће на снагу шест месеци по почетку примене закона. Управа ће добити надлежност да проверава тендерску документацију и да алармира ако није припремљена у складу са законом, што до сада није могла. По важећем скупштинском правилу, изменама и допунама може да се промени највише половина чланова неког закона. Зато се настојало да се промени оно што је битно за повећање транспарентности и смањење корупције.

Политика: Ваша организација је имала замерке на Стратегију развоја јавних набавки и Акциони план промена, као и на начин како је започета реформа система?

Ненадић: Не толико на Стратегију, она је најмање спорна, колико на Акциони план и оно што се потом збивало. Најспорније је било што је најављено укидање Управе за јавне набавке или њено прерастање у управу за централизоване јавне набавке у саставу Министарства финансија, што није било предвиђено Стратегијом и Акционим планом. Радној групи за измену Закона смо доставили мишљење да ради сузбијања корупције треба изменити све у Закону и другим прописима за шта се зна да јој иде наруку.

Радосављевић: Имали смо списак свега што треба променити у Закону о јавним набавкама. Ако је нешто пропуштено, то је само зато што нисмо знали, или зато што смо сматрали да сада није толико битно да би се писао нови закон.

Ненадић: Зашто објављивање тендерске документације и извршених јавних набавки на порталу не почне одмах по усвајању закона? Не видим разлог за одлагање.

Радосављевић: Слажем се, али стручњаци кажу да постоје неке техничке сметње, док правне не постоје.

Ненадић: Велики део проблематичних јавних набавки, о којима је у јавности било речи, односио се на мале набавке, чија је вредност до 30 хиљада евра. Оне су без разлога биле нетранспарентне и добро је што убудуће неће тако бити.

Радосављевић: Намера Владе је да електронско подношење понуда почне што пре, али је потребно време да се тако нешто технички омогући. Један део подзаконских аката мораће да се измени.

Ненадић: Сви подзаконски акти морају да се промене јер њихов квалитет не задовољава ни садашњи Закон. Доставили смо крајем 2009. предлоге измена свих девет подзаконских аката.

Радосављевић: Намера Министарства била је да се и мале јавне набавке регулишу законом, а не подзаконским актом. Због ограничења обима измена и допуна закона то сада није било могуће.

Политика: Зашто није написан нов закон, како би се променило све оно за шта се зна да треба да се мења?

Радосављевић: Један од разлога је што Европска комисија припрема измену постојеће Директиве о јавним набавкама, тако би следећа влада морала да мења и нови закон.

Ненадић: Европска унија поставља минималне стандарде, а не каже – немојте да радите боље од постојећег у ЕУ.

Радосављевић: У разговору са стручњацима из ЕУ дошли смо до решења да Управа за јавне набавке буде у саставу Министарства финансија, али да добије додатне надлежности како би контролисала наручиоце. Код комисије за заштиту права понуђача предложене су две велике измене. Светска банка ће предложити да се чланови комисије бирају на јавном конкурсу, уместо на предлог владе, а друга измена иде ка томе да се повећа транспарентност њиховог рада.

Политика: Да ли ће у измењеном Закону Управа зајавне набавке имати неопходна овлашћења да обавља ефикасну контролу?

Ненадић: Управа ће добити нека нова овлашћења у контроли, али не видим како ће та њена контролна функција бити ојачана уласком у састав Министарства финансија. Било би боље да је остала самостална и издвојена.

Радосављевић: И њено припајање Министарству финансија има добре стране. Осим политичке подршке коју ће Управа добити да мења неке ствари, тако ће се извршити концентрација капацитета на једном месту и омогућити да управа директније учествује у припреми и доношењу прописа. У Хрватској је Управа за ЈН припојена Министарству економије, а и Словенци су исто урадили...

Ненадић: Словенци се кају, чули смо то више пута...

Радосављевић: Европска комисија није могла да каже да ли је ово наше решење с припајањем Управе Министарству добро или није. Изјасниће се након годину дана примене измењеног закона, када буду стекли увид у резултате.

Ненадић: Садашња управа није имала овлашћења која добија новим законом, па се њен будући учинак у саставу Министарства не може поредити с временом када је била самостална. Не видим зашто је садашњи статус Управе требало да се промени. Не мислим да је требало да буде независан државни орган, али сматрам да је њен садашњи статус прихватљивији. Када је реч о оснивању управе за централне набавке, било је планирано да се она оснује за годину-две и није било неопходно да се то сада чини.

Радосављевић: Али је требалостворити основе да то тело настане. Намера је, поред осталог, да се великим наруџбинама неке робе за сва министарства и све државне институције постигне нижа цена. Ако се управа за централне набавке сада оснује, она ће почети да спроводи централизоване набавке за све државне органе и институције тек по буџету за 2013. годину. За то биле неопходне неке предрадње.

Ненадић: Ту постоји опасност да се избаце мала предузећа као учесници у јавним набавкама, јер не могу да испоруче велике количине и рокове. Али, то може да се избегне спровођењем набавки по партијама, односно појединим производима, што се понекад не ради и тако се избацују мали понуђачи из конкуренције. Централизација је мера која треба да донесе уштеде јавних пара, али не мора да допринесе смањивању корупције.

Радосављевић: Добра страна централизације државних набавки је и то што ће управа за централне набавке прописивати стандарде после колико времена ће нека опрема моћи да се мења.

Ненадић: Предложене измене Закона олакшавају понуђачима да докажу да испуњавају услове да учествују на тендеру. То је добро, али државни органи, као наручиоци, треба да сарађују с другим ресорима како би што је више могуће олакшали предузећима учешће на тендерима. Пре свега тако што ће сви докази, као што је, на пример, неком наручиоцу већ достављена потврда да је неки понуђач измирио све пореске обавезе, бити доступна и другим органима. Огромна папирологија често одбија потенцијалне понуђаче да се јављају на тендере, што смањује конкуренцију, јер постоји предубеђење да је посао већ договорен. За јавни интерес је једнако штетно и стварање картела, што такође укида конкуренцију.

Радосављевић: У реформу система јавних набавки смо укључили и Комисију за заштиту конкуренције. Измена Закона омогућава да понуђачи изјаве да испуњавају све услове тендера, а доказе доставља само победник на тендеру.

Политика: Основно је питање – да ли ће предложене измене Закона о јавним набавкама смањити високу корупцију у тој области?

Ненадић: Већина предложених промена је у складу с променама које је предлагала „Транспарентност Србија“. Није толико спорно оно чега има у Нацрту, већ се предлагачима може замерити што много тога нема. Убеђен сам да је без одлагања требало променити све оно за шта се сада зна да погодује корупцији, по цену доношења новог закона. Од тога није требало одустати због формалних разлога. Поготову што је процедура измене и допуне постојећег закона иста као када се доноси нови закон. Истовремено је требало изменити и неке друге прописе.

Радосављевић: Све аргументоване предлоге из јавне расправе који се могу уградити у измене и допуне Закона ће се уважити. За израду новог закона било би потребно много више времена. Ако јавна расправа покаже да би промена још десет чланова знатно допринела његовом побољшању, такви предлози ће бити прихваћени.

Александар Микавица
објављено: 21.11.2011.

Последњи коментари

посматрач овдашњи | 21/11/2011 15:07

Ми из власти смо прошле године, на јавним набавкама, " уштедели " милијарду долара. Сада овај закон правимо да би колико толико спречио нову власт да и она олакша државу.
Ако, ми поново дођемо на власт, нема фрке, враћамо све на старо, велика лова је у питању, а са тим нема зезања.