Епилог маратонског суђења у поступку против 34 припадника такозване стечајне мафије и после пет година трајања веома је далеко и то је без сумње најдужи процес у историји Специјалног суда у Београду.

Прва оптужница против групе бизнисмена, адвоката и судија на 180 страна подигнута је 11. октобра 2006. године. На њу се у наредне три године нанизало још шест нових оптужница Специјалног тужилаштва. У 2007. години поднете су три нове оптужнице, у 2008. још две, а у 2009. години још једна.

Суђење је почело у јануару 2007. године. Према подацима које је „Политика” добила у Специјалном суду, главни претрес је до 31. децембра 2009. године одржаван увек када је то било могуће, с обзиром на расположивост суднице и заузетост чланова већа у другим предметима овог суда. У том периоду било је заказано 219 судећих дана, а одржано их је 178, док је 41 суђење било одложено.

Током 178 судећих дана испитани су сви оптужени. Саслушано је и 175 од укупно 315 сведока које је предложило тужилаштво. Прочитано је око 20 регистратора документације, односно писаних доказа.

Крајем 2009. године, веће којем је председавао судија Душан Војновић остало је без једног члана. Разлог за то био је општи избор судија. Тада је читав процес практично враћен на почетак и изгубљено је време док судско веће није поново комплетирано. То се догодило тек у марту 2010. године, а онда је поступак морао да почне испочетка, јер тако налажу одредбе важећег Законика о кривичном поступку.

Поновљени поступак почео је 16. марта 2010. године. До 21. новембра ове године била су заказана 93 радна дана. Одржано је 59 суђења, а 34 радна дана су изгубљена због одлагања претреса које су проузроковали окривљени и браниоци. Разлози за одлагања били су отказивања пуномоћја, штрајк адвоката, изостанак окривљених због здравствених проблема и неоправдани изостанци.

По завршетку суђења 11. марта 2011. године, процес против „стечајне мафије” дошао је до тачке на којој је био крајем 2009. године. Тада је завршено читање раније изведених доказа и исказа сведока, па је могло да почне извођење нових доказа. Саслушано је још око 70 нових сведока и прочитано око 13 регистратора документације која раније није извођена као доказ.

После претреса одржаног 21. новембра ове године, преостало је да у доказном поступку буде саслушано још око 70 сведока које је предложило тужилаштво. Поред тога, судско веће треба да прочита и око 100 регистратора документације, али и да преслуша обиман доказни материјал који се односи на транскрипте телефонских разговора. После тога, веће треба да се упозна и са садржином више компјутера одузетих од оптужених. До краја поступка, потребно је да буду завршена и три вештачења која су у току.

У основној оптужници против „стечајне мафије” кривична дела су описана у 24 тачке, а у осталим у још 25 тачака. Када би се поступак водио пред редовним судом, од оволиког броја оптужби могло би да настане бар 30 предмета за привредни криминал. Да би поступак био бар мало ефикаснији, судско веће је поједина кривична дела која нису учињена у групи издвојило из главног претреса и на одвојеним суђењима за то донело неколико пресуда. Веће се за неке од тачака оптужнице оглашавало ненадлежним али је тадашњи Врховни суд сматрао да све треба да остане у оптужници како би се судило у јединственом поступку.

Чак и када заврши саслушање свих сведока, као и увид у писану документацију, веће ће морати да саслушава сведоке одбране, а за сада се не може ни претпоставити колико ће их бити.

Специјално тужилаштво терети припаднике ове организоване криминалне групе да су од 2003. до 2006. године незаконитим радњама отуђили више предузећа која су била у стечајном поступку и тако присвојили више од 50 милиона евра. Као организатори криминалне групе означени су Горан Кљајевић, бивши председник Трговинског суда у Београду, бизнисмен Секула Пјевчевић, сувласник фирме „Екопродукт” Милинко Брашњевић, бивша директорка Поштанске штедионице Јелица Живковић, као и некадашњи директор „Це маркета” Слободан Радуловић.

Поред Радуловића, у бекству су још адвокат Миљко Живојиновић и Александар Кузмановски. За Радуловића се верује да је у Шпанији, Живојиновић живи у Француској, а Кузмановски је, како се сумња, побегао у Македонију.

Доротеа Чарнић