Штоперица за судије

Сваки пети судија у Србији ове зиме пише дневник. Без обзира на то када је дошао на посао, он свакога дана уписује шта је радио и колико му је времена било потребно за проучавање списа, испитивање окривљеног, саслушање сведока, писање пресуде и све друге такозване процесне радње.

Четири стотине судија у 37 судова у Србији води дневник од 1. новембра 2011. и завршиће га до краја фебруара 2012. године. Одлуком Високог савета судства предвиђено је да се дневници попуњавају током три месеца, али будући да јануар због празника није нарочито погодан за оцену брзине рада у судовима, пројекат ће највероватније бити настављен и током фебруара.

Реч је о УСАИД-овом програму у који су укључени прекршајни, привредни, основни, виши, апелациони судови и Управни суд.

Дневници неће откривати колико је времена судија провео на послу већ колико му је времена потребно за сваку појединачну радњу у поступку, али се притом подаци уписују одвојено за „једноставне”, „сложене” и „изузетно сложене процесе”.

– Нама није важно да ли је судија започео свој радни дан у пола осам ујутру, да ли јеотишао са посла у пола четири или у осам увече. Важно је да он записује процесне радње, као што су припрема за главно рочише, саслушање сведока, или увиђај током викенда, као и време које му је било потребно за сваку од тих радњи, на пример саслушање од 11.15 до 12.15 – објашњава Никола Војновић, заменик менаџера пројекта.

Већ током прва два месеца „писања дневника” прикупљено је много драгоцених података, а сви аутоматски одлазе у јединствену базу података.

–Ако за саслушање сведока у одређеној врсти поступка судији у једном случају треба 15 минута, а у другим случајевима пола сата или сат, база података сама одређује просечно време трајања те радње. Сабирањем и дељењем времена свих фаза поступка добијамо просечно време потребно за одређену врсту поступка одређене тежине. Тако на крају имамо податке о просечном времену које је потребно да се заврши једноставан, сложен и изузетно сложен судски предмет – каже Војновић.

Када се вођење дневника заврши, стручњаци УСАИД-а имаће прецизне податке о броју судија, предмета по судији и очекиваном приливу предмета у кривици, парници, прекршајима, породичним, радним, привредним, управним и другим споровима. Њихов извештај за Високи савет судства биће готов на пролеће и тада ће се знати да ли је Србији потребно више или мање судија.

– Мерење обима судијског посла биће од велике користи и за бољу расподелу предмета међу судијама. Ако се покаже да је просечно време за саслушање сведока у кривици, на пример, 40 минута, онда ће судија који тај посао обави за 15 минута бити на добитку у времену, али ће му за исти посао у неком другом предмету бити потребно сат и по – каже менаџер пројекта Соња Простран.

Kрађа, са само једним оптуженим, захтева мање времена од преваре у којој је учествовало више оптужених. Зато није добро да један судија има највише сложених предмета, а да неки други добија у рад већином једноставне предмете. Циљ је да све судије добију у рад приближно једнак број једноставних, сложених и изузетно сложених предмета.

Соња Простран истиче да је 400 судија који воде дневнике прилично репрезентативан узорак, јер је то отприлике петина свих судија у Србији. Они бележе само своје време, а не и време својих колега.

Мерење обима судијског посла је саставни део „Пројекта поделе власти”, који спроводи УСАИД, а директор овог програма је Патрик Вујчик.

–Пројекат је дизајниран да олакша Србији да уђе у Европску унију, тако што бисмо помогли да се власт равномерније распореди између три гране, а да судови буду ефикаснији – каже Вујчик за „Политику”.

Метод мерења предмета по тежини на основу судијског времена, већ се спроводи у многим европским земљама и у Америци, каже он. У Србији би требало да помогне бољој организацији рада судова, јер се сви предмети исте врсте погрешно сматрају једнаким, иако је очигледно да се време потребно за два кривична или парнична поступка може знатно разликовати.

–Ако правосуђе у Србији буде користило овај програм, онда ће спровођење правде бити отвореније, ефикасније и на бољи начин ће моћи да одговори потребама грађана.Нису сви премети једнако тешки за решавање. Неки захтевају мање а неки више судијског времена. Зато је овај систем праведнији према свима, укључујући и судије, праведнији него када се предмети расподељују без критеријума сложености – каже Патрик Вујчик.

Иако је рад наших судова често критикован, Вујчик истиче да у Србији постоји велики број судова који врло добро и ефикасно раде.