Хроника
Суд у Будимпешти ослободио Шандора Кепира
Према оцени судског већа он „није морао да зна” за погроме. – Аплауз публике и узвици „живео”
Будимпешта – Суд у Будимпешти је јуче, у првостепеном поступку, ослободио Шандора Кепира (97), оптуженог да је крајем јануара 1942. године учествовао у злогласној Новосадској рацији и да је, као командант једне жандармеријске патроле, крив за смрт око 40 особа. Према оптужници мађарског тужилаштва, поднетој 14. фебруара ове године, Кепиро је, као капетан мађарске жандармерије, учествовао у рацији у Новом Саду и околним насељима, од 21. до 23. јануара 1942. године, када је под лед бачено најмање 1.200 Срба, Јевреја и Рома. Осумњичен је и да је учествовао у депортацији новосадских Јевреја у концентрациони логор Аушвиц 1944. године.
Само доношење пресуде је нешто каснило због тога што се Кепиро већ недељу дана налази у болници и у суд је довезен колима хитне помоћи, а у судницу је ушао у колицима са прикаченим сталком и боцом за инфузију. Користећи „право последње речи” Кепиро је рекао: „Невин сам, никада никог нисам убио или покрао, већ сам само служио својој домовини. У Мађарску сам се вратио (1996. године, из Аргентине – прим. доп), јер ван ње за мене нема живота”.
Бивши жандармеријски капетан је после петнаестак минута, уз сагласност судије Беле Варге, напустио судницу и враћен је у болницу.
Његове речи група присутних је поздравила аплаузом и речима „живео”, па је судија затражио од свих да се уздрже од изражавања емоција и одредио паузу. Читање пресуде и њено образложење се одужило, а биће настављено данас.
Према оцени судског већа, Кепиро није морао да зна за погроме које су мађарски војници починили у јужној Бачкој уочи саме Новосадске рације. Суд је проценио да нема довољно доказа за пресуду, а из неких разлога, који ће бити детаљно образложени касније, као доказни материјал, искључени су документи коришћени приликом суђењa (у одсуству) Кепиру и саучесницима 1948. године, када је у поновљеном процесу Народног суда био осуђен на 14 година затвора.
И сам тужилац је констатовао да процес против Кепира спада у оне у којима нема директних доказа: нема живих сведока, већ се може ослонити само на поједине записе. Упркос томе, тражио је затворску казну за осумњиченог.
Бранилац Кепира, Жолт Зетењи, управо у том контексту је и подсетио да увек када је у питању нека дилема суд мора да донесе пресуду у корист оптуженог. Према његовом мишљењу Шандор Кепиро мора да буде пуштен и због тога што је за исто дело већ једном осуђен. То се догодило 1944. године када је добио 10 година затвора, али је ту казну регент Миклош Хорти неколико месеци касније поништио, што је, по речима Зетењија, за садашњи процес ирелевантно.
Танјуг
----------------------------------------------
Вукчевић: Видећемо шта ће бити од жалбе
Будимпешта – Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изјавио је јуче за Фонет да је изненађен пресудом суда у Будимпешти, којом је Шандор Кепиро ослобођен оптужбе за ратни злочин, напомињући да је очекивао осуђујућу пресуду, уз најаву да ће мађарски тужилац поднети жалбу. Према речима Вукчевића, интересантно је да је Кепиро, кога су фактички унели у судницу, рекао да ће остати само да саслуша пресуду и да ће је затим напустити, што му је одобрено, али је, ипак, остао, када је чуо да је ослобођен. „У комуникацији сам са мађарским тужиоцем, он је најавио да ће се жалити и видећемо шта ће бити поводом те жалбе”, рекао је Вукчевић.
----------------------------------------------
Зуроф: Увреда за жртве
Директор центра Симон Визентал Ефраим Зуроф изјавио је јуче да одлука суда у Будимпешти да бивши капетан мађарске жандармерије Шандор Кепиро, оптужен за ратни злочин против Срба, Јевреја и Рома, током злогласне Новосадске рације јануара 1942. године, није крив, представља увреду за жртве у Новом Саду. „То је апсолутно нечувена одлука која је супротна прикупљеним доказима”, рекао је Зуроф за Танјуг.
----------------------------------------------
Ослобођен упркос јасним доказима
Нови Сад – Ослобађајућа пресуда Шандору Кепиру, бившем капетану Хортијеве жандармерије, у време злогласне Новосадске рације (од 21. до 23. јануара 1942. године), изазвала је огорчење у овом граду. Историчар Александар Вељић, аутор књиге о овом стравичном ратном злочину, истиче да постоји прецизан списак улица које су биле под директном надлежношћу Кепира и да су невине жртве идентификоване именима и презименима.
– Према одлуци највиших органа фашистичке Мађарске, због наводног увлачења партизана из Шајкашке у Нови Сад, израђен је план да се спроведе рација. Више инстанце војне и цивилне власти дале су до знања жандармеријским и војним официрима да циљ није претрес кућа и станова, већ акција чишћења људи. И поред недостатка писаног наређења о употреби ватреног оружја, Шандор Кепиро је својевољно пристао да се укључи у прочешљавање терена – објашњава Вељић.
Он каже да је покрајинска комисија (за утврђивање злочина окупатора и његових помагача), 19. јуна 1947. године, утврдила да је Шандор Кепиро ратни злочинац, а пошто се налазио у бекству, затражена је његова екстрадиција.
– У тој одлуци је прецизирано да су групе истражних патрола, под командом Кепира, спровеле рацију у простору од Улице Цара Душана дуж Футошке улице до Трга ослобођења. На основу расположивих докумената, утврдио сам да је на том подручју убијено 82 лица, за то он сноси и личну и командну одговорност – наводи Вељић.
У Футошкој улици ликвидиране су читаве породице: индустријалаца Еугена Бека, доктора Дезидера Земанека, чиновника Хуга Шорша, штампара Ернеста Менделсона, бабице Аранке Стојановић, велетрговаца Јулија-Ђуле Хајоша, гостионичара Јакоба Хирта, професора Људевита Денеша, кројачице Елвире Хиршфелд и трговкиње Риза Цилцер (Кон).
У Улици Николе Тесле страдале су породице доктора Сигмунда Хандлера и индустријалца Еде Вермеша, а у Мађарској улици(данас Аугуста Цесарца), породице чиновника Александра Вајса, железничара Хенрика Катића (Калдор) и трговца Шлезингера, у Царинској улици(Васе Пелагића), породице трговачког путника Беле Вајс и сајџије Аладар Клајна, у Дударској улица (Дожа Ђерђа), породица пекара Лазара Љубојева, у Приморској, породица превозника Шаламон Голдштајна, у Љубљанској, породица Ладислава–Ласла Шпицера...
Александар Вељић наглашава да списак убијених у „новосадској рацији” није коначан. У току су даља истраживања о „чишћењу терена” под командом Шандора Кепира, кога је мађарски суд на огромно изненађење ослободио одговорности.
М. Мијушковић
Последњи коментари
Sve je ovo očekivano, jer ako se zna da mi u Kikindi podižemo spomenik ubici Srba, ako na letnjim festivalu u Senti gostuju profašistički rock bend iz Mađarske, ako u NS Hortijevi biši vojnici obeležavaju godišnjice, ako ne zabranjujemo ispostave mađarskih profašističke organizacija kao "Naš Dom" itd. onda je prirodno da ovo doživljavamo.
Čak ne bi bilo iznađenje da u duhu "tolerancije" neko pokrene inicijativu da se Kepiru dodeli priznanje Novog Sada, parodon Újvidéki!?
Naravno, da bi se u ovakvim trenucima uvek morali setiti i obrnutih primera, kao što je slučaj samoubistva mađarskog premijera Pala Telekia, koji je izvršio je samoubistvo jedan dan nakon što je usvojen nemačko-mađarski plan za napad na Jugoslaviju. Čojstvo i moralni kodeks nije mu dozvolio da zaboravi da je bio član delegacije, koja je 12. decembra 1940. u Beogradu potpisala Ugovor o večnom prijateljstvu i miru između Jugoslavije i Mađarske. Mađarska je zajedno s Nemačkom 6. aprila 1941. napala Jugoslaviju. Slava mu!
@Prosrpski Hrvat - Civilno stanovništvo koje nije učestvovalo u vojnim operacijama nikada i ni u kakvom slučaju ne može biti "žrtva svojih zločina".
Političko podržavanje jedne ili druge strane u ratnom sukobu spada u osnovna ljudska prava.
Biti kao nenaoružani civil protiv okupatora svoje zemlje i biti rodoljub nije razlog da se neko strelja i baci pod led.
Iz tog razloga su Srbi ubijeni u raciji u Novo Sadu pali kao nevine žrtve fašističkog terora.
Isti etički i ako hoćete pravni princip se mora primeniti i na žrtve partizana i njihove 'osvete' po Vojvodini i masovnih 'čistki' u Beogradu i po užoj Srbiji.
Isto tako Srpske žrtve u Bratuncu i bošnjačke u Srebrenici nemamo moralno pravo da kategorišemo kao 'žrtve svojih zločina'.
Pocetkom februara bice mi 85 godina mladosti. Rodjen u NSadu, u kucu su nam naturili vojnike koji su se menjali zbog minus 40 stepeni hladnoce. Jedan je dosao sa Dunava, gde je na strandu sedeci za stolom pucao iz puske na Srbe i Jevreje koji su postavljeni na skakaonicu, a potom padali u vodu, ili skakali direktno pod led. Ovo i puno sta drugo sam opisao u svojoj knjizi "Pokret! Move On", 299 stranica na engleskom. Poslacu Politici PDF kopiju, ako mi posalju e-mail adresu i ime odgovorne osobe. Ne bih mario da se knjiga prevede na nas jezik. Ja sam penzionisani redovan profesor vec od 1990 g. Buduci sam istoricar, moj rad se moze upotrebiti dalja istrazivanja.






