Ако је судити по судској пракси Првог основног суда у Београду, Министарство унутрашњих послова многима је „на тапету“: онима који у њему раде, адвокатима, грађанима... Потврђује то и број тужби које су, по разним основама, поднете против овог министарства.

– Не можемо да говоримо о тачном броју поступака против МУП-а с обзиром на то да конкретно министарство нема статус правног лица. Тужилац, који подноси тужбу против МУП-а, као туженог мора да означи Републику Србију. У тужби, у великој већини случајева тако и стоји, а у продужетку (обично се ставља повлака) се именује МУП. Република Србија се тужи и када је тужено било које друго министарство: финансија, одбране, неки суд.... Међутим, од колегинице из радних спорова сам добила информацију да их је много – објашњава Гордана Вуковић, судија и портпарол Првог основног суда у Београду.

Тужбе, према њеним речима, у већини случајева подносе радници који МУП туже због неисплаћених накнада за прековремени, ноћни и рад за време државних празника, за неисплаћени регрес и накнаде за годишњи одмор и топли оброк. У парници је, наводи наша саговорница, у последње реме све више тужби које против министарства полиције подносе адвокати које је МУП у преткривичном поступку ангажовао по службеној дужности.

– Углавном се ради о тужбама због неисплаћених накнада за последњих неколико година. У оваквим предметима се у последње време све више ангажује Републичко јавно правобранилаштво које заступа Републику Србију, а све у циљу да поступци трају што краће, а самим тим и да би трошкови били мањи. РЈП активно учествују у поступку изјашњавајући се о томе да ли је захтев за исплату накнада за одбрану по службеној дужности основан. У случајевима у којима није спорно да је тај адвокат био ангажован за радње које је предузео, представници РЈП признају тужбене захтеве да се трошкови не би увећавали одржавањем рочишта. Када сматрају да адвокату припадају накнаде само за одређене радње, онда они те радње признају, а неке оспоравају. Ако адвокат као тужилац прихвати то, он прецизира захтев у складу са изјашњењем правобранилаштва као заступника Србије. Постоји и јоше један начин решења спора када суд доноси пресуду, а то је ако се представници РЈП и тужени не споразумеју. Овакви предмети, с обзиром на то да се у малом броју случајева на одлуке улаже жалба, решавају се брзо – наводи наша саговорница.

Парничну писарницу Првог основног суда пуне и предмети формирани због тужби које су против МУП-а поднели грађани због незаконитог хапшења. То су, према речима Вуковићеве, предмети који су раније вођени пред Првим општинским судом. Нових тужби, по овом основу, углавном – нема.

На питање да ли се пред Првим основним судом воде поступци по тужбама запослених у МУП-у због незаконитих отказа, наша саговорница каже:

– То су, да тако кажем, класични радни спорови у којима се напада решење о отказу. Оваквих тужби је, међутим, много мање неко оних које сам претходно навела.

--------------------------------------------------------

Дужина поступка

У парници, и када се оспорава и када је споран тужбени захтев, поступци, према речима Гордане Вуковић, кратко трају. За једно или два рочишта, објашњава она, прибаве се сви докази који су неопходни за доношење одлуке.

– Радни спорови трају мало дуже, просечно две године. Морам да кажем и да је велики број оваквих предмета наслеђен из ранијих општинских судова, а и велики је прилив оваквих тужби. Циљ нам је да се суђење заврши у што краћем року и судије из одељења за радне спорове се, заиста, старају да их што пре окончају – каже Вуковићева.