Нема заштићених ни у једном делу власти. То је порука министарске правде Снежане Маловић после хапшења Благоја Јакшића, изборног члана Високог савета судства и судије Вишег прекршајног суда у Београду. Он је осумњичен за корупцију у вези са продајом пословног простора предузећа „Лукс“ у Косовској Митровици, у време када је био први човек суда у том граду.

Од тада је прошло 13 година, а Јакшић је у међувремену био судија Првог општинског суда у Београду, где је 2006. године изабран за најбољег судију, да би крајем 2009. био унапређен за судију Вишег прекршаног суда. У марту ове године изабран је за члана ВСС, на непосредним изборима, са убедљиво највећим бројем судијских гласова.

Да ли ће Високи савет судства издати званично саопштење са ставом поводом хапшења свог члана, питали смо јуче председницу ВСС-а Нату Месаровић.

– Хапшење Благоја Јакшића нема никакве везе са његовим радом у Високом савету судства, него има везе са његовим претходним животом. Пустимо суд да каже своје – рекла нам је кратко Ната Месаровић.

Министарка правде Снежана Маловић истакла је јуче у изјави Танјугу да се борба против корупције спроводи на свим нивоима и сегментима власти.

„Нико није заштићен функцијом ни у највишим државним органима, нити има заштићених у било ком делу власти. Поступак против судије је показатељ да је борба против корупције наш приоритет, али да судије које су прошле општи избор нису недодирљиве“, рекла је министарка Маловић.

Притом је нагласила да нико у ВСС-у није знао да је судија Јакшић под сумњом за кривично дело високе корупције, а на питање новинара „како се он уопште обрео у ВСС“ рекла је да ће „одговор морати да да струка јер су га на ту функцију изабрале саме судије на непосредним изборима“.

Када је реч о одлукама ВСС о неизабраним судијама чији су приговори додељени у рад судији Јакшићу, Снежана Маловић је нагласила да он није сам доносио одлуке, већ је о поновном избору или неизбору судија одлучивао Високи савет судства.

Друштво судија Србије јуче је издало саопштење у коме упозорава да се хапшење судије Јакшића „мора посматрати у ширем контексту реизбора судија и тужилаца и његове ревизије која је у току“.

„На две недеље пре Извештаја о напретку за 2011. годину, од кога зависи оцена српске кандидатуре за ЕУ, и на само неколико дана после објављивања вести да ЕУ очекује задовољавајући резултат ревизије реизбора судија и тужилаца, уследило је хапшење високог судског функционера због кривичног дела наводно учињеног пре 13 година ради омогућавања стицања имовинске користи седам година након тога“, каже се у саопштењу.

Друштво судија подсећа да је судија Јакшић, на првој седници ВСС-а током ревизије реизбора, 20. јула ове године, био међу члановима Савета са највећим бројем усвојених приговора неизабраних судија.

„Већ првог радног дана после те седнице, његова супруга, иначе заменик вишег јавног тужиоца у Београду, изненада је упућена на рад у Више јавно тужилаштво у Сремској Митровици, а његови предмети нису разматрани на следеће две седнице Савета“, наведено је, између осталог, у саопштењу Друштва судија.

Струковно удружење „очекује да надлежни органи без одлагања обавесте јавност о томе да ли хапшење судије Јакшића има везе са начином одлучивања ВСС-а у поступку ревизије избора, када се дошло до сазнања о наводном кривичном делу учињеном пре више од 13 година и зашто је процедура покренута управо сада када су у ревизији реизбора утврђена бројна неоснована разрешења“.

Да подсетимо, Тужилаштво за организовани криминал навело је прекјуче у свом саопштењу да се до података о сумњи на Благоја Јакшића дошло у кривичном поступку који је „раније покренуло“ Више јавно тужилаштво у Краљеву. Не каже се кад је то „раније“, али је јасно да то не може бити пре 1. јануара 2010. године, јер се ово тужилаштво тада звало Окружно тужилаштво у Краљеву.

Јакшић је осумњичен да је као председник суда у Косовској Митровици, на чијем је челу био од 1992. до 2002. године, дао налог да се фалсификовањем службене књиге суда изврши овера уговора о нелегалној продаји пословног простора предузећа „Лукс“ у Косовској Митровици. На тај начин, како се наводи, прибављена је противправна имовинска корист „тешка“ најмање 20 милиона динара.