Европска унија ће привремено увести визе некој држави у случају да прилив лажних азиланата или илегалних имиграната из те земље у шенгенском подручју порасте за 50 одсто за шест месеци, наведено је у предлогу Европске комисије за увођење механизма за убрзање процедуре за суспензију визне либерализације. До суспензије визне либерализације може да дође и у случају да, у шестомесечном периоду, за 50 одсто порасте и број одбачених захтева за враћање грађана неке државе који илегално бораве у шенгенском подручју. 

Предвиђено је да суспензија визне либерализације траје шест месеци, али у случају да се ситуација не побољша, ова мера може да буде продужена на девет месеци, пренео је Танјуг.

Европска комисија је предлог усвојила прекјуче, а на седници у јуну разматраће га Савет министара Европске уније.

Заштитна клаузула за брзо привремено укидање визне либерализације не односи се само на земље западног Балкана, већ на све државе у свету чији грађани имају могућност да без виза путују у земље потписнице Шенгенског споразума. До активирања овог механизма може доћи на основу консултација Европске комисије, пограничне службе ЕУ и Савета министара, и то искључиво у складу са јасно утврђеним мерилима.

Процедура предвиђа да чланица ЕУ која се суочи са повећаним приливом лажних азиланата, или илегалних миграната, евиденцију о проблему пошаље Европској комисији. Европска комисија би на основу тога, у сарадњи са европском агенцијом за контролу спољашњих граница (ФРОНТЕКС) и Европском канцеларијом за азил, требало да обавести Савет министара, који би у року од три месеца требало да донесе одлуку о суспензији визне либерализације.

Циљ ове мере, како је наведено у предлогу Европске комисије, јесте успостављање заштитног механизма који омогућава „брзу суспензију визне либерализације за неку трећу земљу на белој листи, у случају ванредне ситуације када је неопходан хитан одговор за решавање тешкоћа са којим се суочава једна или више држава чланица ЕУ”.

Европска комисија напомиње да при активирању овог механизма „мора да буде узета у обзир целокупна спољна политика ЕУ” и да се „уз начело солидарности међу чланицама ЕУ, али без аутоматизма, мора дати политичка оцена примерености тог корака”.

Током састанка Савета министара биће представљен и шестомесечни извештај о надзору визне либерализације за све државе западног Балкана. Овај надзорни механизам уведен је у јануару, као услов за укидање виза за БиХ и Албанију.

Д. Вукосављевић

------------------------------------------

Мобилни скенери за преглед робе

Премијер Србије Мирко Цветковић оценио је јуче да су добре мере које је влада донела да би смањила број лажних азиланата, напоменувши да је још рано говорити о њиховим ефектима.    

– Број лажних азиланата опада, али да бисмо били сигурни у то морамо да имамо тренд и видимо да ли је то због сезоне или обесхрабривања људи да иду у земље ЕУ – рекао је Цветковић.  

Цветковић је јуче на граничном прелазу Хоргош пустио у рад први од десет најсавременијих мобилних скенера за преглед камиона и других возила, набављених кредитом добијеним од Кине. Скенерима ће бити покривени сви фреквентнији гранични прелази, а контролисаће се и возила на путевима и у унутрашњости Србије.

------------------------------------------

Број лажних азиланата у Немачкој мањи за 50 одсто

Број грађана Србије који у Немачкој подносе захтев за азил смањен је од јануара до априла ове године за више од 50 одсто. Подаци Савезне канцеларије за миграцију и избеглице, које сваког месеца објављује немачко Савезно министарство унутрашњих послова, показује да је у јануару 499, у фебруару 365, у марту 334 и у априлу 227 држављана Србије затражило азил у Немачкој.

Према наводима власти, око 95 одсто тих грађана су припадници ромске етничке групе. Укупно је од почетка године 1.440 грађана Србије затражило азил у Немачкој. Већи је био само број захтева које су поднели Авганистанци (2.449) и Ирачани (1.958). На седмом и деветом месту листе земаља из којих је дошло највише грађана који у Немачкој траже азил јесу Косово (485), које није на белој шенгенској листи, и Македонија (444).

Прошле, као ни ове, године ниједан држављанин Србије у Немачкој није добио азил, као ни повлашћени статус заштићеног избеглице.

Бета