Свака пета „продавачица љубави“ на београдским плочницима је малолетна, а проституцијом девојке најчешће почињу да се баве са 19 година. Око 60 одсто проститутки у главном граду Србије ради на „отвореном“ и у просеку има четири клијента дневно, а свака друга „продавачица љубави“ је ромске националности, показало је истраживање Министарства здравља Србије, Глобалног фонда УН за сиду и туберкулозу и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ које је обављено током 2008. године, на узорку од 159 особа које се баве проституцијом у главном граду.

Како је на јучерашњем скупу о проституцији у Србији истакао др Драган Илић, председник Југословенске асоцијације за борбу против сиде, резултати ове студије показују да свака пета проститутка пружа сексуалне услуге без обзира на своје здравствено стање, а подаци из њиховог медицинског досијеа говоре да је 22 одсто њих имало полну инфекцију у последњих годину дана. Свака трећа испитаница изјавила је да се сама лечи, или једноставно чека да болест прође сама од себе. Свега 14 одсто њих препознаје праве путеве преношења вируса сиде, а скоро половина се тестирала на вирус ХИВ-а у последњих годину дана. Од укупног броја тестираних 2,2 одсто њих има ХИВ вирус.

„Око 60 одсто њих је имало намерни прекид трудноће – у просеку су имале три абортуса. Охрабрује податак да је девет од десет анкетираних одговорило да је користило кондом у последњем контакту са клијентом. Једна од пет испитаница је користила интравенски дрогу током живота, а око 70 одсто њих је интравенски користило дрогу у последњих месец дана“, нагласио је др Драган Илић.

Упоређујући европске законике по питању легализације проституције, Светлана Ненадић из Првог општинског јавног тужилаштва навела је да је Аустрија легализовала проституцију и законски обавезала „продавачице љубави“ на редовне здравствене прегледе. Белгија је такође декриминализовала бављење проституцијом, ако се њоме не ремети јавни ред и мир, ни у Данској проституција не представља кривично дело, осим у случају ако се том „делатношћу“ бави малолетна особа. У Финској комерцијални сексуални рад није кажњив, али локалне заједнице могу забранити проституцију локалним законима, у Француској се проституција толерише све док не ремети јавни ред и мир, а кривично је кажњиво да се проституцијом баве малолетне особе, док је у Грчкој бављење овим „занатом“ дозвољено, али само у лиценцираним јавним кућама које морају бити удаљене најмање 200 метара од установе од јавног значаја. Ирска је забранила бављење проституцијом, а Луксембург је легализовао сексуални рад, али је ставио вето на отварање јавних кућа. По шведским законима, кривичноправно се санкционише „купац“ сексуалних услуга, а не и „продавац“, док Велика Британија дозвољава проституцију, али забрањује отварање јавних кућа и рекламирање проституције.