Све ћу да вас тужим...

Како ће сељаку са Таре, Голије или Старе планине да правда буде ближа кад му укинуше суд у варошици, када нема ни Интернет ни лаптоп, али стално има проблем са комшиничином стоком која му брсти шаргарепу и коју он сади и покушава да прода у вароши на пијаци кад је пазарни дан?

То пита Миливоје Добривојевић из Бајине Баште на интернет сајту „Политике”. Даље пише да комшиницу „стално тужи и иде по судовима”, а то кошта „због ових новотарија”, каже он, и пара и времена.

„То сељак о реформи мисли. И Милош Обреновић је ослушкивао шта народ мисли. А ви? Само народ је мудар и не греши. Немојте да вам се реформа олупа о главу”, каже Миливоје.

Питање је сад да ли је то написао сељак или учен човек. Много је коментара о реформи правосуђа на разним сајтовима. Пишу их и судије, бивше и садашње, адвокати, административни радници, али и људи ван правосуђа. Неки под правим именима, неки под лажним. Једни су неумерени у критикама људи на власти, други су одмеренији.

Није неважно и шта пишу читаоци у коментарима текстова дневних новина.

Српски судови суде „у име народа”, а народу није лако угодити.

Кад почну „од Кулина бана” да причају историју свог судског спора, нема тог пажљивог слушаоца и читаоца коме ће бити јасно да ли је пресуђено, колико пута је пресуђено, који им је судија крив и где се предмет сада налази. А онда, када се објави да је ресорно министарство направило интернет сајт, на коме се само укуца број предмета да би се видело где је и „како је”, онда грађанин каже: „Да ли сте ви нормални да избаците имена судија и предмете на Интернет? То вам је српски ’Викиликс’! Судски досијеи се нигде на свету не вешају на Интернет!”.

Онда се јави читалац под некаквим псеудонимом, па каже: „Какав народ! Опет вам ништа не ваља! Не ваља кад се ништа не ради и не ваља вам кад се нешто уради. Ко ће вама угодити икада?”

Боље икада него никада. Јер, има људи којима суд није угодио по две-три деценије. Јављају се телефоном, пишу писма редакцији, а пишу и на сајту. „Благоје, мученик суда”, наш читалац, има пред београдским судовима четири предмета. Најстарији има 14 година, колико и ђаци на малој матури. У други разред основне иде му предмет из радног односа, а овај мали од три године тиче се преваре при дуплој продаји стана.

„Рок завршетка судског процеса је маратонски, јер суд никако да приволи тужене да дођу на рочиште”, пише Благоје, мученик суда. Гаји предмете и чека правду.

Кад је објављено да ће се, по новом закону, судски позиви делити и путем имејла, читаоци су питали –шта да ради 85 одсто Срба који немају Интернет. Влада Миловић из Ниша пита како ће сељаци са југа Србије да добију позив кад немају компјутер, а Милош Милић му одговара да сваки човек који дође пред суд има свог адвоката, а да сваки адвокат мора да има компјутер, мада тврди да познаје „неке који још раде са куцаћом машином и транзистором”.

Највише негативних коментара имао је предлог да се судски позиви могу доставити посредством колега, комшија и председника кућног савета. „Стаљин је за ове мало дете”, написао је кратко читалац Владимир Томашевић.

Када је било јасно да је реформа правосуђа, после годину дана, и више, враћена у рикверц, коментатори су рекли да правда није слепа него зрикава, али сасвим сигурно у Србији недостижна. Рекли су да ће реформу реформе народ платити, а неко се сетио и приповетке Лазе Лазаревића „Све ће то народ позлатити”.

„Добро рече министарка да реформа правосуђа није на почетку. Слажемо се, она је сада на прапочетку”, написао је адвокат Никола Косановић, бивши судија.

Извесни Драги Поповић написао је да судије треба да бира народ на изборима.

„Народ најбоље зна ко може и треба да му суди. Посебно је тако у Србији. Једноставно расписати изборе за судије свих нивоа. Нека се кандидује ко испуњава услове. Народ нека одабере своје судије, од општине до Високог савета. Кандидовање по именима и решено све”, тврди Поповић.

Они којима до пре годину и по није био добар ниједан судија, сада би отерали изабране, а изабрали неизабране, други би довели потпуно нове људе на судијска места, трећи само мисле о својим предметима, четврти би сменили власт и тако укруг. Неутрални су само малобројни који у судске ходнике до сада нису улазили.

----------------------------------------------------------------------

Празан ход у парницама

Главни узрок пометње и блокаде у правосуђу Србије је Закон о парничном поступку, тврди адвокат Горан Зечевић из Београда.

– Ако је у центру круга решење правног питања, зашто не преписати Закон о парничном поступку Републике Хрватске, који је, технички речено, „центрипеталан”, јер је усмерен на решавање спора, за разлику од Закона о парничном поступку Србије који је неживотворан, назадан и центрифугалан – каже Зечевић.

На пример, ако тужилац не дође на расправу хрватски суд не одбацује тужбе, већ води расправу и без тужиоца, што није случај у Србији, где суд одбацује тужбу ако тужилац не дође, наводи адвокат и додаје да су законска решења у Србији таква да „изазивају” подношење жалби.

– Расправе се заказују на дужи временски период, између расправа постоји празан ход, поједине судије у Београду задужене су са више од хиљаду предмета. У једном извршном предмету Првог основног суда у Београду, уместо да се одмах донесе решење о извршењу, суд је „чекао” пуне четири године да се над извршним дужником отвори стечај – каже Зечевић.

И проблеми са избором судија изазвани су лошим решењима Закона о парничном поступку, који не доводи до ефикасног решавања правног проблема, тврди адвокат, већ до потпуне блокаде у раду правосуђа.

– Основни задатак правосуђа је да се реши проблем без непотребног компликовања. На пресуде судова у Београду, по садашњем стању ствари, чекаћемо по неколико година – каже Зечевић.

--------------------------------------------------------------------

Коментар неизабране судије

– Као нереизабрани судија никад се нисам плашила кад сам судила и доносила одлуке,ма како оне биле тешке и болне, ни власти, ни властодржаца,ни ситних душа.Увек сам судила само по закону јер једино тако знам и умем.То је најбољи начин да будете сигурни да нисте погрешили.Међутим,очигледно, имајући у виду неписане критеријуме и мерила Високог савета судства приликом спровођења реизбора судија, није било пожељно да се судије у свом судовању држе закона ко пијан плота.Зато и јесу изабрани најбољи, како изјави својевремено председница највишег суда ове државе. Да сам реизабрана пре годину дана, цео свој живот и професионалну каријеру била бих жигосана као послушни судија који уместо да спроводи закон испуњава жеље било када и било које власти.Мени такав луксуз није заиста потребан.Победиће право на крају, ја само то знам.Стрпљива сам,упорна и изузетан сам борац јер се не предајем лако – написала је у коментару очигледно неизабрани судија и потписала се именом Емилија Милосављевић.