Сведок оптужбе Дејвид Харланд потврдио је јуче на суђењу Радовану Караџићу у трибуналу у Хагу да су лидери муслимана током рата у БиХ спречавали излазак цивила из Сарајева и Сребренице, и настојали да изазову интервенцију НАТО против српске стране.

Харланд је рекао и да су снаге босанских Срба спроводиле „широко распрострањено и координисано” етничко чишћење несрба са територија које су контролисале.

Тадашњи председник Републике Српске оптужен је за терорисање цивила у Сарајеву кампањом артиљеријских и снајперских напада 1992–1995. Оптужница му на терет ставља и геноцид у Сребреници и још седам босанских општина, прогон несрба широм БиХ и узимање међународних талаца.

Сведок Харланд је од 1993. до 1995. био задужен за цивилна питања у команди Унпрофора у Сарајеву, а затим је радио као политички саветник команданта снага УН Руперта Смита. Присуствовао је састанцима са лидерима босанских Срба, укључујући и Караџића.

Док га је Караџић унакрсно испитивао, Харланд је потврдио да тадашњи председник БиХ Алија Изетбеговић и његова власт нису дозвољавали цивилима да се евакуишу из Сарајева и Сребренице. „Изетбеговић ми је рекао да би то значило признавање етничког чишћења, односно давање муслиманске територије Србима”, казао је Харланд.

На додатно питање Караџића да ли је Изетбеговић „жртвовао” цивиле ради изазивања стране интервенције, сведок је одговорио да је око лидера муслимана „било људи који су веровали да НАТО неће интервенисати ако ситуација није врло тешка и да ће присуство цивила на ратишту шокирати и натерати НАТО да интервенише”.

Ко је покушао да из Сарајева изађе без дозвола власти, био је у опасности, потврдио је сведок, на сугестију оптуженог.

Харланд је сведочио и да му је Изетбеговић после рата потврдио да су у Сребреницу коју су УН прогласиле за демилитаризовану и заштићену зону, муслиманске власти слале оружје и војну опрему. Рекао је и да су велике количине оружја допремане у Сарајево кроз тунел испод аеродрома, куда су из града излазиле и трупе Армије БиХ.

По сведоку, муслиманске снаге из Сарајева су ватром провоцирале ВРС на брдима око града, која је одговарала непропорционалном снагом, при чему су медији присутни у граду „играли кључну улогу у тој стратегији босанске владе”.

Харланд, међутим, није прихватио Караџићеву тврдњу да Сарајево није било под опсадом, већ под „војном блокадом”. „Сарајево је било под опсадом, а већина жртава је пала од ватре са српске стране”, рекао је.

Као тачно, Харланд је прихватио да је Армија БиХ често кршила споразуме о примирју.

Сведок је оценио и да је „муслиманска страна преувеличавала патње становника, а српска их је умањивала”.

Упитан зашто Унпрофор није разоружао муслиманске снаге у Сребреници, која је проглашена демилитаризованом зоном, сведок је одговорио да Савет безбедности резолуцијом није предвиђао демилитаризацију него само повлачење ВРС са положаја око енклаве. Караџић је поновио да су снаге Армије БиХ из Сребренице нападале српска села и убијале становништво, а затим се повлачиле у заштићену зону. „Ви сте штитили њих, а ко је штитио нас? Могли сте да и њима запретите силом”, рекао је Караџић, на шта је сведок одвратио да резолуција Савета безбедности није од Унпрофора захтевала „уравнотежен однос који ви помињете”.

Унакрсно испитивање Харланда, Караџић ће наставити у понедељак.

Бета