Доносећи крајем фебруара одлуку о пуштању из притвора Радомира Тимотијевића (38), осумњиченог да је са саучесницима опљачкао неколико златара и пошта, Кривично ванрасправно веће Вишег суда у Београду утврдило је да околности због којих му је по саслушању код истражног судије притвор одређен – не стоје. Одлуку о пуштању Тимотијевића на слободу, веће је донело 24. фебруара пошто је утврдило да окривљени не може да утиче на сведоке који треба да буду саслушани.

– Пред Вишим судом у Београду се против Тимотијевића води истражни поступак због сумње да је извршио разбојништво у помагању и недозвољено производио, држао, носио и стављао у промет оружје и експлозивни материјал. Пошто је саслушао окривљеног 17. фебруара, истражни судија му је одредио притвор због бојазни да би на слободи могао да утиче на сведоке. Против наведеног решења, Тимотијевићев бранилац је уложио жалбу, док се Више јавно тужилаштво у Београду није жалило на наведено решење – наводи се у саопштењу Вишег суда у Београду.

Кривично ванрасправно веће Вишег суда је 24. фебруара, уважило жалбу Тимотијевићевог браниоца, преиначило решење истражног судије и окривљеног пустило да се брани са слободе. Доносећи овакву одлуку, веће је имало у виду да сви предложени сведоци нису непосредно видели да је Тимотијевић, неколико дана пре пљачке, једном од саокривљених у овом поступку предао пиштољ.

Сви предложени сведоци су, наводи суд, власници и радници опљачканих објеката, тако да је веће нашло да нема могућности, нити разлога да окривљени утиче на предложене сведоке, а због чега му је притвор и одређен.

Коментаришући тврдње објављене у једном дневном часопису да се „Тимотијевић терети и за убиство Драгана Ћубића и да је, уместо да буде у затвору, пуштен на слободу”, Виши суд наводи да „чињеница да се против неке особе води и други кривични поступак, није околност да јој се одреди притвор у поступку у коме се терети за потпуно друго кривично дело”. Суд наводи и да „треба имати у виду да притвор не представља казну, већ једну од мера обезбеђења присуства окривљеног у кривичном поступку која је предвиђена одредбама Законика о кривичном поступку”.

Тимотијевић је ухапшен 15. фебруара у заједничкој акцији београдске полиције и Специјалне антитерористичке јединице МУП-а, пошто су у покушају пљачке златаре „Рубин” у Новом Београду ухваћени његов брат Владимир Тимотијевић, Драгиша Арбутина и Исидор Буњевачки. Убрзо, у изнајмљеном стану у Котежу, ухапшен је и Радомир.

Тимотијевић је постао познат још деведесетих година. Он, његова мајка Мирјана, брат Владимир, као и Радомирова девојка Лидија С. срединомдеведесетих извели су неколико отмица у Београду. Радомир је ухапшен тек почетком октобра 2003. због сумње да је 21. августа те године у дворишту зграде у Београдској улици убио Драгана Ћубића који је чувао девојку која је радила у салону коју је Тимотијевић претходно опљачкао.

М. Дерикоњић