U završnoj reči na suđenju hrvatskom generalu Antu Gotovini pred Haškim tribunalom, tužioci su danas tvrdili da su tokom procesa dokazali da je trajno uklanjanje Srba iz Kninske krajine bilo cilj operacije Oluja u avgustu 1995. i tadašnjeg vrha Hrvatske, na čelu s Franjom Tuđmanom.

General Gotovina (53) optužen je, kao individualno i komandno odgovoran, zajedno s generalima Ivanom Čermakom (59) i Mladenom Markačem (53), za progon; prisilno premeštanje i deportaciju; pljačkanje javne i privatne imovine; bezobzirno razaranje naselja; ubistva i nehumana dela i okrutno postupanje prema srpskim civilima u Kninskoj krajini tokom i posle Oluje, od 4. avgusta do kraja septembra 1995.

U završnom pisanom podnesku, objavljenom na 15. godišnjicu Oluje, tužilaštvo je zatražilo da Gotovini bude izrečena kazna od 27 godina zatvora, a da trećeoptuženi Markač bude kažnjen zatvorom dugim 23 godine. Za drugooptuženog Čermaka, tužioci su predložili zatvorsku kaznu od 17 godina.

Tužilac Alan Tiger naglasio je danas da dokazi potvrđuju da su optuženi bili učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo proterivanje srpskog stanovništva iz Kninske krajine. Na čelu tog poduhvata bio je, po rečima tužioca, tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.

Cilj je postignut „nezakonitim bombardovanjem” Knina i drugih gradova u Krajini „usmerenim na civile”, tokom Oluje, 4. i 5. avgusta 1995, a zatim i sistematskom kampanjom paljenja, pljačkanja i uništavanja imovine Srba kako bi se onemogućio njihov povratak, podvukao je Tiger.

General Gotovina je kao komandant vojnog područja Split zapovedao operacijom Oluja; drugooptuženi Čermak bio je vojni komandant grada Knina i okoline, a trećeoptuženi Markač je, kao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Hrvatske, zapovedao jedinicama specijalne policije.

Naređenje da gradovi budu bombardovani dao je Gotovina, precizirao je tužilac, a to naređenje bilo je rezultat sastanka vojnog vrha s predsednikom Tuđmanom na Brionima, 31. jula 1995.

Po Tigerovim rečima, na tom sastanku - kome su, između ostalih, prisustvovali generali Gotovina i Čermak, i ministar odbrane Gojko Šušak - „naglašena je važnost da bombardovanjem bude izazvano bekstvo civila”.

Na tom sastanku, Tuđman je naglasio da srpskim civilima tokom bombardovanja valja ostaviti izlazni koridor.

„Tako ćemo im dati put, sve tobož garantujući im ljudska prava”, rekao je hrvatski predsednik, uz prigušeni osmeh, po snimku razgovora koji je citirao tužilac Tiger.

Tvrdnju Gotovinine odbrane da su civili evakuisani u skladu s planom njihovih političkih lidera, zastupnik optužbe je pobijao pozivajući se na iskaze svedoka da su Krajinu napustili zbog bombardovanja, „zato što nisu imali drugog izbora”, a da poziv na evakuaciju nisu ni čuli.

Kako je dogovoreno na brionskom sastanku, po rečima Tigera, bombrdovanje krajiških gradova, hrvatske vlasti su propratile i psihološkom kampanjom u kojima su lecima i radio emisijama pripisanim rukovodstvu RSK pozivali Srbe na bekstvo.

„Predsednik Tuđman i drugi zatim su primenili mere u cilju onemogućavanja povratka Srba... Sela i gradove palili su, a zaostale civile ubijali Gotovinini i Markačevi ljudi... General Čermak negirao je zločine, odbijao da pokrene istrage i kazni počinioce, te zaustavi zlodela...

Tajno je i bez istrage sakupio i pokopao stotine tela... Sve je to stvorilo klimu nekažnjivosti”, naznačio je Tiger.

Da zločini koji su pratili Oluju nisu mogli biti počinjeni bez znanja i odobrenja hrvatskih vlasti, potvrdio je i tadašnji ambasador SAD u Hrvatskoj Piter Galbrajt, svedočeći na suđenju, podsetio je tužilac.

Gajlbrajt je posvedočio i da mu je Tuđman otvoreno rekao da se svim „Srbima ne može dozvoliti da se vrate”.

Kao ideološki temelj za operaciju proterivanja srpskog stanovništva, tužilac je naveo više puta javno izraženo uverenje predsednika Tuđmana da višenacionalne države „nisu održive” i da „Srbi pripadaju drugoj civilizaciji i ne spadaju zajedno s Hrvatima”.

Tiger je citirao reči Tuđmana i njegovih saradnika da su „Srbi strano telo, rak na mekom tkivu Hrvatske”.

„Tuđman je verovao da su Srbi u Hrvatskoj suviše brojni i da stoga predstavljaju stratešku pretnju. Rešenje je bilo - preseliti ih na drugo mesto”, kazao je zastupnik optužbe.

Tužioci nastavlju završnu reč na suđenju Gotovini, Čermaku i Markaču.

U završnom pisanom podnesku, haško tužilaštvo navelo je da su tokom i posle operacije Oluja, 4. i 5. avgusta 1995, „počinjeni nasilni zločini uključujući ubistva; sprovedena je sistematska pljačka i bezobzirno razaranje imovine Srba; blizu 90.000 Srba je nasilno raseljeno s jasnom namerom da se više nikada ne vrate; preduzeti su smišljeni koraci da se obezbedi da to raseljavanje bude trajno, a u istom cilju bila je obmanuta i međunarodna zajednica. Nijedan od optuženih nije pokazao nikakvo kajanje”, piše u podnesku tužilaštva.

Gotovina, Čermak i Markač „igrali su aktivnu i suštinsku ulogu u proterivanju srpskog stanovništva iz Krajine” i „delili su zajedničku zločinačku nameru, te doprineli njenom sprovođenju”, pri čemu je tokom Oluje proterano „približno 90.000 Srba, a ubijene su najmanje 324 osobe”, dok se broj uništenih kuća procenjivao na 60 do 90 odsto.

Tadašnjeg hrvatskog predsednika Tuđmana tužioci opisuju kao „glavnog ideologa, tvorca politike i stratega među članovima udružnog zločinačkog poduhvata”.

Trojici generala u penziji Hrvatske vojske Tribunal je od 11. marta 2008. sudio po optužnici za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine i druge zločine tokom i posle operacije Oluja, sprovedene početkom avgusta 1995. Izvođenje dokaza na suđenju zvanično je okončano u petak, 11. juna.

Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su se odmah dobrovoljno predali Tribunalu, a zatim su bili pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja. General Čermak je nekoliko puta puštan na privremenu slobodu i tokom procesa.

Sva trojica su u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavili da nisu krivi za zločine za koje su optuženi.