Уставни суд више неће одлучивати о свему на седницама свих 15 судија. Када буде усвојен закон о изменама и допунама Закона о Уставном суду, који је управо „на путу” од владе ка скупштини, овај суд ће о многим питањима моћи да одлучује у тројним и петорним већима, а то ће значајно убрзати рад суда.

Тројна већа ће „филтрирати” предмете, тако да се више неће догађати да се јавна седница свих судија сазива због предмета за које Уставни суд није надлежан или због неоснованих захтева и аката.

Петорна већа одлучиваће о уставним жалбама уместо да о њима одлучује цео суд на јавној седници. Тако ће бити онемогућено загушење рада суда неоснованим уставним жалбама.

Колико су ове измене важне – очигледно је ако подсетимо на податак да се пред Уставним судом тренутно налази око 7.000 уставних жалби, као и да грађани подносе велики број иницијатива за оцену уставности закона и прописа.

Јасно је колико је Уставни суд годинама загушен предметима, када за сваку жалбу и иницијативу мора да сазива седницу свих судија. Председник Уставног суда Србије Драгиша Слијепчевић, као и претходна председница Боса Ненадић, указивали су током последњих годину дана на овај проблем управо у интервјуима за наш лист. Слијепчевић је почетком јуна најавио да су у припреми измене постојећег закона о Уставном суду, који је такав да блокира рад суда.

Половина од седам хиљада жалби поднета је због повреде Уставом гарантованог права на суђење у разумном року, а управо се Уставни суд, који треба да заштити то право, због своје преоптерећености годинама претварао у још један суд који крши исто то право грађана, па се могло очекивати да се и на Уставни суд Србије наши грађани жале Европском суду за људска права у Стразбуру.

Када је реч о иницијативама за оцену уставности закона, сваки грађанин је могао да поднесе такву иницијативу, без плаћања судске таксе, чак и без икаквог правног интереса. Сада ће такво право бити ограничено, јер ће петорно веће Уставног суда моћи да донесе решење о неприхватању иницијативе за утврђивање неуставности или незаконитости, „ако утврди да се иницијативом не покрећу значајнија уставноправна питања или да иницијатор нема правног интереса за покретање поступка”.

Има много грађана који се обраћају Уставном суду очекујући да он поступа као суд инстанционе надлежности, чиме би се уставна жалба претворила у ванредни правни лек, а Уставни суд у суд четвртог степена.

Такве жалбе ће сада, када се усвоје измене закона, бити враћене подносиоцима, уз образложење да Уставни суд није надлежан да по њима поступа. Због тога је предложено оснивање стручне службе суда, која би процениладопуштеност уставних жалби. Више од 70 одсто предмета који стижу у Уставни суд Србије су управо овакве жалбе, које се одбацују из разноразних разлога.

О пресељењу Уставног суда Србије у Сремске Карловце говори се већ неколико година, а сада ће и законом бити прописано да су Карловци седиште Уставног суда. Измене прописују, међутим, да се јавне расправе и седнице могу одржати и изван седишта Уставног суда.

Уставни суд се сели из Београда. Недостатак простора у садашњој згради, која се налази у Немањиној улици, поред владиних министарстава, повезан је и са проблемом пријема у радни однос 22 стручна сарадника. Проблем њихових плата биће такође решен када се усвоје измене закона, јер је за Уставни суд предвиђен посебан буџет. Прописан је и поступак за утврђивање предлога буџета Уставног суда, а чини се да је најважније то што председник суда доставља предлог буџета директно Министарству финансија на мишљење.

Самосталност и независност институције Уставног суда биће истакнута и посебним буџетом и његовим физичким одвајањем не само од зграде владе него и од административног центра државе.

Најзначајније је што ће, изменама процедуре и надлежности, суду бити враћена улога чувара Устава. Коначно ће се бавити само питањима која су од значаја за правни поредак, владавину права и очување демократије.