Meni

Hronika

„Zaboravljene” otmice Peconija i Breninog sina

Kidnapovanje Predraga Rankovića bilo je tajna sedam godina a isti period nije bio dovoljan za otkrivanje otmičara Stefana Živojinovića

U Palati pravde u Beogradu, pred sudskim većem Četvrtog opštinskog suda, počelo je ponovljeno suđenje za najpoznatiju otmicu – kidnapovanje Miroslava Miškovića, predsednika kompanije „Delta holding”. Nekoliko pripadnika „zemunskog klana”, među kojima je prvooptuženi Aleksandar Simović, optuženo je i za otmice Dragoslava Vukovića iz Novog Sada i Milenka Aleksića iz Subotice. Prethodno su u Specijalnom sudu pritvoreni članovi ovog klana osuđeni prvostepenom presudom na visoke zatvorske kazne, između ostalog, i zbog otmica Milije Babovića, Vuka Bajruševića i Suada Musića.

Spektakularne otmice biznismena ili članova njihovih porodica, izvršene u periodu između 2000. i 2002. godine, za sada su neponovljiva epizoda u istoriji kriminala u Srbiji. Otmica je bilo pre tog perioda, kao što ih ima i danas, ali su to uglavnom bili slučajevi vezani za iznuđivanje novca ili zelenašenje. Iz pomenute serije „velikih” otmica dve su i danas, svaka na svoj način, misterija. Za otmicu Predraga Rankovića Peconija, Surčinca koji se najbolje snašao u tranziciji i danas uticajnog biznismena, donedavno se nije ni znalo dok u rasvetljavanju otmice tada osmogodišnjeg Stefana Živojinovića, sina Slobodana Bobe Živojinovića i Fahrete Živojinović – Lepe Brene, nema nikakvog pomaka.

Za javnost u Srbiji do decembra prošle godine bilo je nepoznato da su „zemunci” oteli i Predraga Rankovića Peconija, nekadašnjeg prijatelja Ljubiše Buhe Čumeta i drugih Surčinaca. Taj podatak objavljen je u knjizi „Oni su jači od nas – tajne i zablude o mafiji, biznisu, politici, policiji...” Miodraga Vukovića i Vojislava Tufegdžića. Jedan visoki rukovodilac MUP-a Srbije, navodi se u knjizi, o tome je rekao:

– Jesu, oteli su Peconija 2000. godine. Tada se nije tražilo mnogo, recimo oko 500.000 maraka. Koliko su tražili, toliko su i dobili. Nije se o tome mnogo znalo, ne zna se ni danas. Peconiju je verovatno bilo jasno da su oni to uradili. Kada se sve završilo, kada je platio i bio pušten, Peconi se zablindirao, angažovao jako obezbeđenje i nikada se više nigde nije pojavio, ni u javnosti, ni u kafani, nigde. Krenuo je da radi ovo što radi, a to radi odlično. Može da se gleda drugačije od ostalih.

Prema podacima do kojih je došla „Politika”, informacija o otmici Peconija pojavila se 2000. godine, u periodu pre petooktobarskih promena, kao „gradska priča” i kao takva došla je i do inspektora kriminalističke policije. U to vreme Beogradom, u kome su učestale likvidacije, kolalo je puno tračeva vezanih za podzemlje – ubijen ovaj, nestao onaj i slično. Kada je do policije došao podatak o otmici Peconija, inspektori su pomislili da se radi o „reketiranju”, iznudi novca. Kasnije se ispostavilo da se radilo o klasičnoj otmici, za Peconija je plaćen otkup istog dana, posle čega je odmah pušten. Zanimljivo da je svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi u svom iskazu na suđenju „zemunskom klanu” u januaru prošle godine izjavio da mu je poznato da su pripadnici klana planirali otmicu Peconija ali se nije izjašnjavao da li se otmica i dogodila.

Bilo kako bilo, Peconi je na kraju najbolje prošao od svih Surčinaca. On danas poseduje više legalno privatizovanih firmi, dok Čume i Bagzi žive diskretnim životom svedoka saradnika. Zoran Šijan je ubijen 1999. godine, Zvonko Plećić Pleća nastradao je naredne godine... Peconi ne daje izjave novinarima, ali se može čuti da bi više od svega voleo da ga ne dovode u vezu sa „surčincima” i podzemljem.

Dok je Peconijeva otmica bila tajna za javnost punih sedam godina, isti period policiji nije bio dovoljan da rasvetli otmicu Stefana Živojinovića. Tada osmogodišnji dečak otet je 24. novembra 2000. na Bežanijskoj kosi u Beogradu. Šest dana je držan u zatočeništvu, sve dok njegovi roditelji nisu isplatili, prema nezvaničnim podacima, dva i po miliona nemačkih maraka. Svašta se pisalo i pričalo o načinu na koji je obavljena primopredaja novca koja je, prema saznanjima „Politike”, obavljena na autoputu Beograd Niš, negde u visini Dušanovca u Beogradu, ali u traci koja vodi prema centru grada. Puno se spekulisalo i o tome kako i gde je Stefan oslobođen, jedna od verzija bila je da je ostavljen takođe na autoputu kroz glavni grad. Autoput poznat je kao omiljena saobraćajna komunikacija „zemunskog klana” na kojoj su ubijali, ili kojom su bežali posle izvršenih likvidacija. Ali, zar je moguće da tokom akcije „Sablja” i kasnije niko, pa ni svedoci saradnici, nije progovorio nijednu reč o otmici Stefana? Svojevremeno se u štampi, na osnovu spekulacija hrvatskih medija, pojavila informacija da je jedan crnogorski državljanin likvidiran u Španiji, bio jedan od otmičara što nikada nije zvanično potvrđeno.

Bračni par Živojinović, vidno skrhan nevoljom koja ih je snašla, 1. decembra 2000. godine održao je konferenciju za novinare. Slobodan Živojinović zahvalio je novinarima kojima je bezbednost deteta bila važnija od spektakularne teme, odnosno nisu izveštavali o slučaju dok nije okončan, kao i vlastima na razumevanju jer je „otmica bila borba između otmičara i porodice malog Stefana”. Živojinovići su rekli da više neće javno govoriti o ovoj porodičnoj drami, ali je Lepa Brena ipak jednim novinama nekoliko godina kasnije izjavila da je razočarana što su rasvetljene sve velike otmice osim otmice njenog sina.

M. Galović
objavljeno: 04/02/2008.

Poslednji komentari

 | 03/02/2008 22:51

sramota neko je stitio otmicare jer deli pare sa njima.

 | 04/02/2008 00:18

da nije onaj isti koji je dobio 1,5 miliona maraka od
otkupa za Miskovica?

Podsetnik,ex polizei  | 04/02/2008 17:27

Tada je bilo glavno da su sve uradili tzv"Maka" i njegova grupa za javnost pa se konacno ocekuje ko je sve ucestovao iz politickoga vrha sa "Zemuncima" jer vise je nego idikativno da oni sami nisu mogli da rade nista bez podrske sramnih ljudi iz vrha DOS-a,posle pada Milosevica,sto je kulminiralo i ubistvom premijera g-odina Djindjica,tako da pravi raspleti se ocekuju iz toga mracnoga perioda sa vrhuskom policije koja je se "perestrojavala" i ostala ne "provaljena" za rad svojih sramnih interesa.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije