Законик о кривичном поступку на поправном

Званичници Европске комисије заинтересовали су се за стручну критику новог Законика о кривичном поступку која је, у форми књиге, представљена прошле среде на конференцији за медије, сазнаје „Политика”. Јавни апел да се спречи примена лоших решења упутили су заштитник грађана Саша Јанковић и повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић.

Представници ЕК изразили су жељу да о ЗКП-у разговарају са професором Правног факултета у Београду др Миланом Шкулићем и замеником републичког јавног тужиоца др Гораном Илићем, који су исцрпну критичку анализу Законика преточили у књигу под називом „Реформа у стилу: Један корак напред – два корака назад”.

За ЗКП се каже да је „мали Устав” сваке демократске државе утемељене на владавини права, управо зато што највише дотиче људска права и слободе.

Суд је, у новом законику, ослобођен дужности да утврђује истину. То је оцењено као изузетно опасан експеримент, који може имати штетне последице и за државу и за грађане. Тужилачка истрага је у супротности са хијерархијском организацијом тужилаштва, а могућност паралелне истраге фаворизује богате грађане у статусу окривљених.

То су основне замерке на текст ЗКП-а који је сада у примени само за организовани криминал и ратне злочине, а 15. јануара 2013. године треба да ступи на снагу и за сва остала кривична дела.

– Многа решења супротна су кривичној процедури у континенталној Европи. Реч је о бизарној комбинацији америчког и европског поступка. Доказе на суђењу изводе странке, али немамо пороту. Судија потписује пресуду и одговара за њу, а он није тај који је примарно изводио доказе. Сваки доказ који потиче од полиције и тужиоца пре суђења, може се користити и на главном претресу, што је у Америци незамисливо. Дакле, погрешно се мисли да је у новом ЗКП-у прекопиран амерички кривични поступак. Он заправо највише личи на поступак у Хашком трибуналу, а просечна дужина суђена у Хагу показала је колико је тај поступак ефикасан – каже др Милан Шкулић.

Ако суд неће бити одговоран за прикупљање и извођење доказа и није дужан да утврђује истину о кривичном делу и учиниоцу, поставља се питање на чему држава заснива своје право на кажњавање учиниоца кривичног дела. То питање поставили су професори кривичног процесног права др Војислав Ђурђић и др Станко Бејатовић, у рецензији књиге.

Неспретно је уведено и такозвано унакрсно испитивање сведока на суђењу, које допушта и постављање сугестивних питања. Нелогично је, међутим, да јавни тужилац има могућност да своје сведоке припреми за унакрсно испитивање, док се окривљеном може одредити притвор по основу опасности да ће ометати поступак утицајем на сведоке..

Ова темељна критика новог ЗКП-а има огромну подршку у стручним круговима. Конференцији за медије присуствовало је неколико десетина заменика тужилаца, адвоката, судија и академских професора, а књигу су издали Удружење тужилаца Србије, Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу и Правни факултет у Београду.

– Истрага је уређена као тужилачка, али садржи и елементе такозване паралелне истраге, чиме се фаворизује само богати слој осумњичених, попут тајкуна и нарко-босова, који могу да плате приватне детективе и најбоље адвокате да спроведу истрагу у њихову корист, док ће за већину осумњичених и ангажовање адвоката остати недостижно, па ће за њих право на сопствену истрагу остати пука прокламација – наводе др Ђурђић и др Бејатовић.

Заменик републичког јавног тужиоца др Горан Илић, који је и председник Удружења тужилаца Србије, највише пажње посвећује управо лошем концепту тужилачке истраге.

– Улога тужилаштва неспојива је са његовим уставним положајем. Оно се Уставом потчињава извршној власти, а са друге стране, на тужилаштво се у кривичном поступку преносе овлашћења независног судског органа, истражног судије. Тиме се доводи у питање и објективност кривичног поступка, посебно истраге у којој тужилац заузима централно место. Из ригидне хијерархијске устројености јавног тужилаштва би могао произићи закључак да ће убудуће све истраге у Србији водити један јавни тужилац – онај који је на врху хијерархије, а није тешко објаснити колико то у пракси може да буде не само веома неефикасно, већ потенцијално и опасно – каже тужилац Горан Илић.

Ригидна и чак полувојна организација јавног тужилаштва у Србији директно је супротстављена идеји да тужилац непристрасно води истрагу, јер из устројства тужилаштва и новог ЗКП-а произилази да ће све истраге формално водити републички јавни тужилац. Аутори истичу да то има посебну тежину у садашњим околностима тек завршеног реизбора свих судија и тужилаца.

Апелују да се грешке исправе пре него што Законик почне да се примењује и кажу да је од чињења грешке горе једино упорно истрајавање на њој. Дали су прецизан табеларни приказ погрешних одредаба и предлог како да се исправе.

Александра Петровић