У Београду је регистровано око 2.300 екстремних навијача, показују подаци полиције. У ту бројку не улазе прави навијачи, они који воле и бодре свој омиљени тим, већ су то углавном они други, који изазивају туче и остале инциденте на трибинама спортских терена и ван њих. Против свих тих хулигана полиција је до сада подносила кривичне и прекршајне пријаве, на основу такозваног закона о навијачима. Међутим, велики број пријава, као по неком неписаном правилу, не добије свој епилог на суду. Полиција ухапси хулигана, напише му пријаву, доведе га до надлежног судије, где се све заврши на благим казнама.

Хулиган не само да прође слабо кажњен, већ се, што је најгоре у целој причи, таквим примерима остали навијачи „подстичу” на насиље.

Закон о навијачима, чији је тачан назив – Закон о насилничком и недоличном понашању на спортским приредбама усвојен је у јулу 2003. године. Већина је сматрала да ће овај закон у Србији решити проблем са навијачима и да ће слика са наших терена бити идилична, попут оне у Енглеској. Међутим, изгледа да су се сви преварили, јер закон се очигледно не примењује.

За сада се само размишља о увођењу оштријих казни. И кад је први закон донет, када се показало да није делотворан у два наврата су се допунама и изменама мењале одредбе првобитног прописа. Једном 2005. године, а други пут ове. Колико је закон, за који много стручњака сматра да је добар, непримењив у пракси показује и податак да ниједан вођа навијача никада није процесуиран. А управо су они најодговорнији за све нереде и за њих су предвиђене највеће санкције.

Сада када је проблем хулигана поново актуелан, Савет за спречавање насиља у спорту предлаже пооштравање санкција. У том истом савету, између осталог, седе Мирко Цветковић, премијер Србије, Ивица Дачић, министар полиције, Снежана Маловић, министар правде, Ната Месаровић, председник Врховног суда Србије и Слободан Радовановић, републички тужилац. Дакле, ту су сви они који у својим рукама имају полуге власти и могућност да се обрачунају са хулиганима. Можда би, уз пооштравање казни, требало да се размишља о томе како ефикасно почети примењивање закона.