Тројица припадника специјалних јединица МУП-а Србије, који су били заштићени сведоци у поступцима за ратне злочине, оптужила су јуче, на конференцији о суђењима за ратне злочине, Јединицу за заштиту сведока и Тужилаштво за ратне злочине да су их онемогућили да сведоче против колега, чије су жртве били албански цивили на Косову крајем деведесетих. У хотелу „Зира” у Београду, пред више десетина тужилаца, судија и осталих гостију из региона и Хага, рекли су:

– Био сам припадник Посебних јединица полиције. Видео сам колеге које су убијале децу, пљачкале и силовале. Желео сам да сведочим о томе и дао сам изјаву Тужилаштву за ратне злочине, на основу чега су неки полицајци ухапшени. Одмах сам у Власотинцу, где живим, означен као издајник и почело је малтретирање читаве моје породице. Човек кога сам видео како убија цивиле сада је на слободи и од њега добијам претње – почео је своју причу Јован Голубовић, пензионисани полицајац.

Он тврди да је „нешто заташкано” у тужилаштву, да су људи против којих је хтео да сведочи, пуштени после три месеца да се бране са слободе и да су се вратили на посао.

Слободан Стојановић, некадашњи командир полицијске станице у Лесковцу каже да је желео да сведочи како би што више полицајаца рекло истину јер нису, како тврди, сви чинили злочине, већ само мали број.

– Када сам дао изјаву тужилаштву, за 15 минута читав Лесковац знао је да смо ми заштићени сведоци. Људи против којих смо сведочили организовали су штампање мајица са натписима да су они ратни хероји. Код мене су дошли припадници Јединице за заштиту сведока, који су и сами радили у САЈ, да ме штите од полицајаца против којих сведочим. После четири месеца шиканирања које сам доживео од припадника јединице, избачен сам из програма заштите без објашњења, а одузели су ми лаптоп који сам користио само за „Фејсбук”. Вероватно бисмо још горе прошли да нам није помогла Наташа Кандић, мада можда овако и пролазимо зато што њу познајемо – наводи Стојановић, коме је, како каже на кућу чак бачена бомба.

И бивши припадник САЈ Бојан Златковић рекао је да није имао подршку власти да сведочи о злочинима српске полиције на Косову, којима је био очевидац.

– То није програм заштите, то је програм застрашивања. Људи који су чинили злочине имају подршку државе, а не сведоци – казао је Златковић.

Као једини представник Тужилаштва за ратне злочине, на конференцији се за реч јавио Миољуб Виторовић, заменик тужиоца.

– Да ли мислите да неко из тужилаштва убеђује сведоке да не сведоче? Нико се није више од нас жалио на рад Јединице за заштиту. У нашем закону пише да се идентитет заштићених сведока мора доставити окривљеном и његовом браниоцу. Ми смо предлагали оно што је суд у Стразбуру подржао, да идентитет сведока буде познат само судском већу, али то је овде одбијено. Ови људи су стали у интересу своје државе – рекао је Виторовић, који је устао са свог места и стао поред полицајаца, несуђених сведока ратних злочина.

Тужилац је додао да је питање заштите сведока велики проблем у Србији, јер је мали број земаља које су расположене да заштиту пруже некоме ко је повезан са ратним злочинима.

– Лакше је заштитити неког ко сведочи у поступцима против организованог криминала. Шеф јединице има обичај да каже да су албански сведоци који сведоче о злочинима над Албанцима лажови, а да су српски сведоци који сведоче против Срба издајници. Јединица не ради добро и не знам да ли би било боље да буде из МУП-а пребачена у састав Министарства правде – казао је тужилац Виторовић.

Доротеа Чарнић