Србија би ускоро могла да добије закон о отварању тајних досијеа служби безбедности. Представници Безбедносноинформативне агенције и Министарства правде изразили су спремност и понудили сарадњу заштитникуграђана Саши Јанковићу да припреми законски предлог, а једини проблем, судећи по речима Јанковића, би могло да представља неслагање стручне јавности о начину на који би се досијеи отварали. У врху БИА нашем листу је речено да је ова агенција спремана да учествује у изради оваквог закона.

Саша Јанковић, заштитник грађана, каже за наш лист да је отварање досијеа осетљиво питање и да је за писање овог предлога потребан консензус стручне јавности.

–Не би било добро када би се отварање досијеа у службама безбедности схватило као претња, а да се створи утисак да је то„шарена лажа” – објашњава Јанковић.

Када би јавност препознала напоре да се већ једном реши питање које већ деценију остаје недефинисано, Јанковић би, каже,могао да оформи радну групу стручњака који би написали предлог закона о отварању досијеа служби безбедности, уз уважавање свих аргумената стручне јавности. Тврдида би функционална верзија закона могла бити завршена у року од три до шест месеци.

Проблем код отварања тајних досијеа је увек био неслагање стручне јавности о начину на који би се то урадило. Српски покрет обнове, странка која је најгласнија по овом питању, сматра да би требало да се отворе сви досијеи и да се објаве имена свих доушника, како је то урађено у Чешкој после пада комунизма. С друге стране, стручна јавност, али и сама тајна служба, била је против објављивања имена доушника, јер би то практично угасило данашњу агенцију. Једноставно, сматрају они, уколико би се открила имена информатора, данашња БИА би остала без информација, јер нико више не би пристао да открива податке без којих је, и поред све технологије, немогуће обављати послове националне безбедности.

Саша Јанковић

Како се чини, сам Јанковић има добро, могло би се рећи, компромисно решење – ово питање би требало да решава надлежни суд, од случаја до случаја.

–Сваки грађанин би могао да има увид у свој досије, у оне податке које је тадашња служба државне безбедности прикупила о њему, али не би могао да види ко је био информатор. Уколико би човек у досијеима видео да му је нанета велика штета од стране информатора, на пример да је због нечије намерне дезинформације остао без посла, онда би могао да се обрати надлежном суду са пријавом против непознате особе. Суд би онда процењивао да ли ће судити информатору и тиме објавио његово име – објашњава Јанковић.

Додатни проблем био је, како се стекао утисак, неслагање БИА да се ти досијеи отворе. Међутим, у БИА је за наш лист речено да су они спремни да помогну у стварању законског предлога за решење овог питања. Пре пет година је БИА направила нацрт закона који би решио ово питање, али тај закон никада није дошао на дневни ред владе и Скупштине. Јанковић је тада, као стручњак запослен у мисији Оебсау Београду, писао коментаре на законска решења предложене од стране БИА.

Јанковић објашњава како се став БИА променио по питању отварања досијеа.

–Пре две и по године када је предлаган закон о службама безбедности, поднео сам два амандмана Народној скупштини. Први који се тицао контроле служби је усвојен, док је други предвиђао да се у року од шест месеци од усвајања закона отворе тајни досијеи. Тај амандман је одбијен на седници Одбора за одбрану и безбедност скупштине. После тога сам рекао да ћу да искористим своју законску могућност и да предложим усвајање таквог закона. У међувремену је усвојен Закон о заштити података личности који је практично био предуслов за отварање досијеа, па су представници БИА током моје контролне посете овој агенцији били спремни да ми помогну. Рекли су да ће радо сарађивати – објашњава Јанковић.

Душан Телесковић