У Србији је 2022. нестала 1.801 особа, а нађено је 1.620

У Србији је током 2022. године полицији пријављен нестанак 1.801 пунолетне особе, од којих је пронађено 1.620, саопштио је Центар за несталу и злостављану децу позивајући се на статистику Министарства унутрашњих послова. То значи да 181 породица и даље трага за својим најдражима. Поређења ради, током 2021. године је нестало више особа,  чак 2.830, од којих је нађено 2.785.

Кристијана Александров (13), Елена Марковић (14),  Александар Јовановић (18), само су неки од више десетина особа свих старосних доби који су нестали без трага. На специјализованом порталу објављене су њихове фотографије, лични подаци, боја косе, очију као и када су и где последњи пут виђени. Неки од њих су стари и болесни. Неки су веома млади и не желе да буду нађени. Трага се и за странцима који су дошли у Србију и нестали. Страхује се да има и оних који су жртве трговине људима. Њихове породице не губе наду да ће их видети, али време углавном не ради за њих

Међународни дан несталих лица обележен је 30. августа и циљ је и ове године био да се подигне свест о хиљадама људи широм света који су нестали током оружаних сукоба, криза и других несрећних околности.

„Важно је скренути пажњу не само на нестала лица, него и на бројне породице чији се чланови воде као нестали и које имају право да сазнају судбину својих најмилијих”, кажу у том центру.

Неки од најчешћих разлога који могу довести до одлуке да се особе удаље из свог окружења су ментално здравље, најчешће депресија и анксиозност или деменција. Такође, чести разлози нестанака су и конфликти унутар породице, посебно насиље над женама, неповољни животни услови, економске потешкоће као и проблеми са законом, али и невољни нестанци попут трговине људима.

Важно је нагласити да се иза сваког нестанка крије индивидуална прича и да је подршка породици и истраживање сваке појединачне ситуације од кључног значаја.

„Нестанци људи често носе са собом стигму и неразумевање околине. Породице несталих особа суочавају се са изазовима као што су осуде, предрасуде и недостатак подршке. Околина може да претпостави да је нестанак последица небриге што додатно отежава ситуацију породица које већ пролазе кроз тешкоће. Ова стигма може да спречи породице да отворено говоре о овој ситуацији, отежавајући им да траже помоћ

или се обрате надлежним институцијама”, наводе у центру.

Такође, нестале особе често остају недовољно видљиве у јавности. Недостатак информација и свести о овом

озбиљном проблему може допринети мањку подршке, средстава и ресурса усмерених ка истраживању и

решавању ових ситуација.

Један од начина како Центар за несталу и злостављану децу доприноси видљивости несталих и помаже при њиховом проналаску је јавни Регистар несталих лица.

На овој платформи сваки грађанин може бесплатно да пријави нестанак, али и да се јави уколико је видео неког ко се води као нестало лице. На бесплатној линији Регистра (0800/200-880) сваки грађанин који је доживео нестанак блиске особе и пролази кроз тежак период, може затражити бесплатну

консултацију са нашим психолозима.