27. Београдски џез фестивал

Фадо је више од традиције

Једна од водећих интерпретаторки фадо музике, португалска певачица Кристина Бранко још једно је значајно име које ће гостовати на 27. Београдском џез фестивалу. Ова дама, која иза себе има десет студијских албума и импресивну каријеру, којом је одавно пробила границе родног Португала, наступиће 29. октобра у Дому омладине.

Београдској публици обећава интензиван доживљај уз музику и причу о фаду и Португалу:

– Надам се да ћемо сви поделити леп моменат заједно, и да ћемо бар доживети опуштајуће тренутке.

Када је била клинка слушала је џез и обожавала велике женске вокале, попут Били Холидеј, Еле Фицџералд, Џони Мичел или Џенис Џоплин, и ништа није указивало да ће постати фадо певачица.

– Слушала сам доста џез и блуз и то је била ствар укуса и образовања. А пошто је фадо тада био „на самрти”, ништа није било чудно слушати другачију музику – каже Португалка, додајући да је фадо, музику коју живи и дише, открила захваљујући свом деди тек у 18. години.

– Он ми је поклонио плочу Амалије Родригез на којој је она певала нешто мало другачији фадо. Било је то различито од наше традиције, уз блуз, тарантеле, фламенко моменте и звучало је феноменално. Одједном, као да се потпуно нови свет могућности указао преда мном. Схватила сам да фадо може бити много више од традиције. Амалија је затворила круг моје знатижеље. А и она је свима нама отворила врата у свету, и њен утицај се и данас види на португалској музичкој сцени. Чак и сада сви знају за њу и то је импресивно.

На актуелном, десетом албуму „Фадо танго” Кристина Бранко успела је да споји различите традиције и културе у једно, понудивши интересантну мешавину фада са аргентинским тангом, француском шансоном, кубанским болером и џез баладама. Повела је публику, како каже, на узбудљиво музичко путовање од Буенос Ајреса, преко Лисабона, до Париза.

– Фадо и танго су поетски, али и музички врло близу, спадају у урбану музику, која је настајала и настаје у лукама, а у којој се пева о драми и носталгији, граду и његовим становницима. Веома је занимљиво слушати и фадо и танго, и тако се уверити у њихову сличност. А Париз је одувек био имагинарно место и Аргентинаца и Португалаца. Емиграција или изгнанство, то су били најчешћи разлози привлачности овог града.

На питање зашто фадо толико „дира” људе и како објашњава популарност других португалских певачица у свету, попут Мисије, Маризе, Терезе Салгеиро, Кристина Бранко одговара:

– Свакога привлачи пут у непознато, зар не? Фадо има извесну мистику, неку врсту „ауре” за многе људе широм света. Ова музика је такође и део феномена званог „world music” жанр, из кога су пре тога проистекли фламенко и танго. Поносна сам на успех својих колегиница, јер то учвршћује моје место као „прве међу једнакима”.

Ј. Копривица
објављено: 18.10.2011.

Последњи коментари

neo kanadjanin | 17/10/2011 23:22

Zivot me u svom cinizmu naterao da po staredane idem u emigraciju, izbeglistvo. Dotada znao sam dosta evropskih naroda ali ne i Portugalce, bili su daleko a i po strani. Ovde sam naletio na njih dosta i sa zadovoljstvom i radoscu mogu reci da su prekrasni ljudi u svakom pogledu. Steta sto ih nisam poznavao ranije a mislim da je steta i za citaoce. Portugalci su iznad svega povezani, imaju osecaj zajednistva, ( a to proilzlazi verovatno iz dobre kuhinje i muzike), marljivi su, nisu puno u policiji i u tzv sistemu pravde. Imaju dosta proslava
i povoda za ice i pice, i postujuci ih, prvenstveno upoznajuci njihov jezik, stvarno su prijazni, gostoljubivi i sl. Oni imaju svoj skoro paralelni svet i zivot, dosta odvojen od ostalih sa osecajem odgovornosti i pomocu svojim lusofonima iz Brazila, Angole, Mozambika, Kapo Verde i sl.. Ako ima sta dobro u izbeglistvu onda je to cinjenica da sam njih asreo, upoznao, skoro se srodio i prihvacen od njih.

Aspalathos M | 18/10/2011 12:17

Jeddanod najprepoznatljivijih i najemotivnijih tradicionalnjih vokalnihi stilova je fado. Uvek rado slušam te pesme na portugalskom, koji mi se isto dopadaq kao i španski, mada ih ne govorim. Napemenuo bih u nastavku prethodnog komentara da se na Beogradskom sajmu knjiga na zajedničkom štandu već godinama pojavljuju Portugal, Angola i Brazil.

citac HU | 18/10/2011 18:45

Bas lep komentar naseg coveka iz velike i daleke Kanade.
To kako ona izgleda, al kad prica ko da je slusam, a lepo sam vam napisao nedavno, rodjen sam sa turpijama u usima.
Eto, to su te stvari, male i prolazne, jedan koncert u Beogradu, stvari zbog kojih zalim sto sam morao da dignem sidro.
Vec zamisljam, sebe i moje drugare iz onog vremena, koje sam slucajnio sreo na koncertu ove izuzetne dame, kako sedimo u nekoj staroj i nasoj kafanici, pricamo malo o koncertu, malo o onim danima, uglavnom nedostaje mi leskovacka muckalica, i ona mala, od deset sa kajmakom.
Eh, taj Beograd. Alaj su to bili dani ...