Kakav je to most koji spaja džez, fjužn, ritam i bluz, fank i sambu, ili Boston, Beograd i Panonsku ravnicu saznaće publika Beogradskog džez festivala. Svoj jedinstveni izraz sastav „Panonija projekat”, koji čine vrsni muzičari iz Novog Sada, Beograda i Pančeva predvođeni Vladimirom Samardžićem, predstaviće 28. oktobra, prve večeri Beogradskog džez festivala u Domu omladine. Samardžić, frontmen i basista ovog benda, smatra da je džez festival na dobrom putu da povrati stari sjaj.

– Na koncertu ćemo svirati materijal sa našeg prvog albuma „Bridge” (Most), koji će biti objavljen u novembru. To će biti prilika da Beograđani prvi čuju našu novu muziku. Na albumu se nalazi osam numera, a većina je nastala u Bostonu, dok sam bio na studijama na Berkliju. To je mešavina različitih muzičkih stilova, jer ja volim da slušam i latino, i fank, džez i mejnstrim…

Pre nastanka „Panonije” 2006, Samardžić je radio sa mnogim domaćim muzičarima. Počeo je sredinom devedesetih u legendarnoj grupi „Smak”, koja je, kako kaže, za njega bila najbolja rokenrol škola, a svirao je i sa Vasilom Hadžimanovom, Vladom Georgievom, Slobodanom Trkuljom…

– Sada se prvi put pojavljujem kao autor i želja mi je bila da ovdašnjoj publici predstavim zvuk koji ne postoji na našem tržištu.

Krajem devedesetih Samardžić je diplomirao na prestižnom Berkli koledžu. Obrazovanje u Bostonu mu je, ističe, mnogo značilo za potonju karijeru.

– Mnogo je muzičara koji se nisu školovali. Džez je muzika koja može da se uči i, žargonski rečeno, na ulici, kroz svirke. Meni je škola bila potrebna. Otišao sam sa 27 godina na Berkli, i bio sam malo u čudu zato što su svi tamo bili mlađi od mene. Ali, bez obzira na to odakle ste, šta svirate, koliko godina imate, Berkli vam pruža usavršavanje i mogućnost da učite na najbolji mogući način. Atmosfera kakva postoji na Berkliju jedinstvena je. Imao sam sreću da radim sa muzičarima iz celog sveta, da istražujem različite pravce u okviru džeza, ali i latino, R&B, vorld mjuzik…

Samardžić priznaje da je imao želju da ostane u Americi i pokuša da tamo uradi nešto, ali 2000. godine se vratio.

– Desila se ljubav. To je moj brod usmerilo u drugom pravcu. I ne žalim uopšte što sam se vratio u Novi Sad.

Samardžić ističe da u ovoj zemlji ima prostora za džez.

– Mislim da smo jedina zemlja u regionu u kojoj opstaje toliki broj džez festivala. I pored toga, svi džez koncerti su puni. Problem je što nema mnogo džez klubova gde može da se svira. A malo je i prostora u medijima. Ali, opstajemo i trudimo se. Još uvek ima nade za džez u ovoj zemlji!

J. Koprivica