Као мала дивила се Стивију Вондеру и Арети Френклин, а данас је Алис Расел можда и најзначајнија нова певачка звезда из Велике Британије. Са албумом „Pot Of Gold”, објављеним пре две године задивила је публику, ништа мање интересовања нису изазвале ни њене обраде култних нумера „Crazy”, дуа „Нарлс Баркли” и „Seven Nation’s Army” састава „Вајт страјпс”, а музички критичари поручују да када слушате Алис Расел, одмах заборављате на Ејми Вајнхаус, Џос Стоун или Дафи.

Раселова се у разговору за „Политику” присећа сјајног провода у Београду (била је два пута овде), а нарочито јој је у сећању остала наша шљивовица. Британска певачица, која своју музику карактерише као нови соул и џез, наступиће 30. октобра у Дому омладине у оквиру Београдског џез фестивала. Пред публиком ће се појавити заједно са шесточланим бендом, а свираће, како каже, нумере са албума „Pot Of Gold”, неке обраде, али и материјал са нове плоче, коју припрема.

Раселова је из Брајтона, а једном је изјавила како жали што се није родила у Детроиту, где су корени дискографске куће „Мотаун”.

– Није баш да ми је жао што се нисам се родила тамо, поготово што сматрам да је у том граду одрастање било тешко свакоме. Међутим, волела бих да сам могла да се мотам ту седамдесетих година прошлог века због музике која се стварала у Детроиту. Тај град је био својеврсна тачка претапања музике.

А госпел и соул први пут је открила слушајући радио. Била је опчињена, али и исувише мала да би јој родитељи дали џепарац за куповину плоча.

– Када сам се коначно домогла новца, почела сам да купујем виниле. Другари са којима сам одрастала слушали су доста хипхопа, а семпловали су и много старог соула, тако да сам откривала различите музичке жанрове.

Отац јој је радио као професор музичког, па и не чуди што је певачица. Каже да је музика стално била око ње.

– Веома сам захвална својим родитељима због тога. И зато и данас волим све музичке жанрове- од класичне музике до соула и фолка.

Љубав, срећа, туга, али и расна и материјална неједнакост.. теме су њених песама. Истиче да јој је веома важно да кроз музику искаже и лична осећања, али и да обрађује социјалне теме.

– Све то, наравно, зависи од времена у коме живимо и од онога што се дешава око нас у свету, али и у нашим личним животима. Неопходно је да покушамо да разумемо себе, пре него што уопште почнемо да размишљамо о другима. Цитираћу будисте- разумевање је најважније. Ако помогнете себи, бићете срећнијим у овом лудом свету, и онда можете посегнути за другим људима и разумети их.

Недавно је сарађивала са Дејвидом Бирном, а иза ње је и рад са „Месив атек”, Ројем Ејерсом, „Рутсима”…Срећна је што јој је пошло за руком да се упозна и ради са својим идолима. А опседнута је легендама, митским бићима…

– Обожавам митове, легенде и народне приче и бајке из целог света. У историји свих земаља има толико невероватних прича и оне представљају неку врсту филозофије. Могу имати и терапеутско дејство у смислу боље самоспознаје, али најважније од свега јесте што могу да распале машту!

Ј. Копривица