Иако је у филму „Упознаћеш високог, црног странца” (Yоu Will meet a tall Dark Stranger), много тога остало на нивоу скица, недовољно разрађено и на нивоу пуких досетки, његов неуморни аутор, култни амерички редитељ Вуди Ален (75), и овог пута добро засмејава публику.

У питању је нови филм на старе „аленовске” теме: љубавне и брачне везе, преваре и прељубе, животне пасије, амбиције и неурозе. Дакле, још једна виспрена, интелигентна и, надасве, духовита комедија неспоразума, са сјајним и звучним глумачким именима, међу којима су: Џема Џонс, Антонио Бандерас, Џош Бролин, Наоми Вотс, Фрида Пинто (нова Аленова муза), Луси Панч и изванредни сер Ентони Хопкинс.

Мозаичку причу о искушењима људског постојања, љубавима, разочарањима и нади да све што радимо има неког вишег, готово космичког смисла, Вуди Ален плете кроз приказе два брачна пара – Алфија (Хопкинс) и Хелену (Џонс), њихову ћерку Сали (Вотс) и њеног мужа Роја (Бролин), које страсти и амбиције воде у праве невоље. Када Алфи изненада напусти Хелену, не би ли кроз везу са безбрижном и младом „глумицом” Чармејн (Панч) повратио своју заувек изгубљену младост, она губи разум и свој живот препушта сомнабулним саветима шарлатанске гатаре.

За то време, паралелно, видимо и како се Сали, несрећна у браку, заљубљује у свог згодног шефа Грега, власника уметничке галерије у којој она ради (Бандерас), а да Рој, иначе лекар по образовању а романописац по животним стремљењима, постаје опседнут тајанственом, прелепом комшиницом Дијом (Пинто)...

Напуштена Хелена препушта се новим облицима духовности као надокнади за сопствени осећај старости, бескорисности и усамљености. Алфи је типичан примерак нарцистичке културе саме по себи: здрав живот, теретана у позним годинама, ботокси, вијагра и троструко млађа жена, а заправо тешки жал за младошћу која је прошла још пре пола века. Рој је изданак исфрустрираних „ловаца” на друштвено признање, док је Сали примерак незадовољнице браком и учмалом свакодневицом, која незадовољство компензује концептом идеалне љубави који (неосновано) развија спрам свог шефа. Сваки од ових протагониста је заправо незрео, сваки је у очајничкој потрази за својим местом у друштву и сваки је у паници и страху од старења и старости (такође једна од Аленових филмских и животних опсесија).

Са насловом преузетим из пророчанства којим се гатаре служе како би намамиле свој плен, филм на аленовски циничан начин илуструје како нас животне илузије врло лако могу начинити тоталним будалама. Вуди Ален се и (само)иронично поиграва судбинама својих ликова тако што им испуњава жеље које им после изађу на нос.

Фасцинира и са каквом невероватном лакоћом, али и на веома искрен начин, он већ деценијама духовито описује односе између мушкараца и жена и како истрајава на својим темама и мотивима, идејним, естетским и стилским преокупацијама. Како истрајава на ауторском филму, бавећи се уз режију и писањем, глумом, компоновањем.

Филм „Упознаћеш високог, црног странца” снимљен је у Лондону и други је филм из Аленове псеудотрилогије посвећене европским градовима. Први је био „Вики Кристина Барселона”, а последњи је „Поноћ у Паризу” (са Карлом Бруни), чија се премијера очекује ове године у Кану.