Meni

Филм

„Јеленин свет”

Ведрина на трону

Сценарио и режија: Тања Брзаковић, актер: Јелена Јанковић, трајање: 80 мин., производња: Србија, 2008.

Плакат филма „Јеленин свет” Тање Брзаковић

Ретки су дугометражни документарни филмови на овом нашем филмском поднебљу, још ређи су они – посвећени нашим спортистима, а у категорију феномена спадају сви који доживе редовну биоскопску дистрибуцију. Филм „Јеленин свет” Тање Брзаковић, све је то заједно: и дугометражни документарац посвећен спортисти, и филм-феномен, јер се од јуче налази на редовном репертоару домаћих биоскопа.

Чињеница је да се ауторки оваква награда за труд можда не би догодила да је снимила филм, рецимо, о неком нашем бацачу кугле, скакачу увис или маратонцу а не о краљици такозваног белог спорта, тенисерки која ову годину завршава као најбоља међу најбољима на свету – прва на ВТА листи. Међутим, чињеница је и то да је Брзаковићева заједно са својим младим ауторским тимом, чији су чланови радили више послова на овом нискобуџетском пројекту, филм о Јелени Јанковић почела да снима још прошле године када је наша тенисерка била „тек трећа на свету” и када се још није дало наслутити да ће је муке и зној, успони и падови, упорност и тешки рад уз много одрицања, довести до самог трона.

Добро предвиђање развоја ситуације или мудра процена карактера филмске јунакиње, за чији би портрет лако могао да се веже чак и онај гледалац којем спортска збивања нису на менију свакодневних интересовања, нити су му документарци филмска преференција? Пре ће бити ово друго, јер Брзаковићева као ауторка кратких и средњометражних филмова има већ замашно редитељско искуство. Како је и сама искусила да се до резултата (вазда неизвесних) тешко долази, јунакиња попут Јанковићеве могла је да буде само још инспиративнија за покретање муке зване реализација филмског дела.

Но, дело је сада ту пред нама, у форми динамичног, духовитог и ведрог филмског портрета у којем ауторка иде чак и онај драгоцени корак даље задирући дубоко у психолошки профил своје филмске јунакиње, у пријатне и непријатне детаље њеног спортског и приватног живота, у односе са људима који је окружују, чак и осаму која је често прати. Захваљујући филму „Јеленин свет” гледалац је у прилици да упозна двадесет трогодишњу девојку чија сличност са вршњакињама престаје оног тренутка када, после буђења и обављања јутарње хигијене, изађе кроз врата (хотелске) собе. Тада почиње њена свакодневица, тачно одређени распоред: доручак, тренинг, потписивање аутограма, конференција за новинаре, масажа, консултације, опуштање и први меч, а сви око ње вазда нешто траже и очекују. То је Јеленин свет, а бистро око Тање Брзаковић и њеног тима хвата и најситније детаље свега оног што се налази у позадини гламура.

Иако борбена и психички чврста, јунакиња овог филма није никакав филмски супер-херој. Она је, пре свега, природна и искрена. Она ће се слатко насмејати на сваку своју глупост и заплакати на своја тешка сећања, опсовати када је љута на себе, постидети када јој се задре у интиму. Због свега овога Јелена је савршен филмски јунак. Брзаковићева је то добро проценила и за процену заслужила комплименте.

Иако технички несавршен, документарац „Јеленин свет” у себи садржи толико занимљивих и узбудљивих обрта, корисних спознаја и вредних поука, толико животне ведрине да га од срца препоручујем гледаоцу за дружење у биоскопском мраку.

Дубравка Лакић
објављено: 14/11/2008

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније