Досад у нашој библијској науци није изашла боља књига из области Увода у Свето писмо, у сегменту посебног увода, од рада др Милоша Ердељана (1907–1976), почившег професора Богословског факултета Универзитета у Београду, великог стручњака за хебрејски језик и библијску археологију, свестране личности, који се бавио и семиологијом и преко Библије оријентологијом. Припадао је оној врсти старих бардова, не само парцијалних стручњака, него префињених научника, синтетичара и педагога који су то знање умели да пренесу.

Још 1956. године запамћен је као даровит истраживач на Олбрајтовом институту у Јерусалиму, Америчкој школи за оријенталне студије основаној 1900, најстаријој институцији такве врсте на Блиском истоку.

Стваралачки опус професора Ердељана одликује се јасноћом и једноставношћу, иза чега стоји велики научни рад и подвиг са невероватним смислом да се са посебном прецизношћу опише свака књига Старог завета, уз поштовање њеног богонадахнутог карактера и са посебним освртом на богато наслеђе и истраживање различитих књижевних жанрова који су настајали у периоду од преко хиљаду година.

Ова књига, без обзира на високо стручну садржину, препоручљива је за све људе који желе да се упознају са Књигом над књигама и која ће им помоћи да успешно савладају препреке оног лавиринта који Библија носи зато што је њен менталитет другачији од европског будући да је писана пре више од 2.000 година у семитској средини која је имала своје вредности које ваља одгонетнути.

Одавно је још свети Иларије Пиктавијски, епископ у данашњем француском граду Потје, рекао да није само поента читати Свето писмо него га треба правилно разумети и протумачити. Дубока потреба да се објасне смисао и контекст, а и предуслови како је Књига над књигама настала, била је присутна још у старозаветна времена тако да древно јеврејски Мидраш-Халакха, Хагада и Пешер представљају не само ерминевтичку потребу за разумевањем тајанствене Божије речи него и услов без кога се не може разумети Библија.

Међутим, Увод у Свето писмо је у 6. веку после Христа дао Касидор, доглавник готског цара Теодорика, а затим игуман значајнијих манастира у Калабрији. Пре Касидора, грчки писац Адријан (прва половина петог века) назвао је спис о особинама Светог писма грчким именом „исагоги”, што значи увод. Од тада се ова наука зове исагогика.

Задатак науке о Светом писму је да покаже историјско порекло њених књига, њихову аутентичност, као и то да их је Црква неповређене примила од синагоге и апостола. Њен даљи задатак је да укаже како су свете књиге скупљене у један зборник, какав је био спољашњи унутрашњи облик тог зборника, каква је историја његовог ширења и тумачења и што је најважније ова наука је дужна да нас упозна са садржином сваке књиге.

Посебан Увод у Свето писмо др Милоша Ердељана, садржи основне појмове, проблем богонадахнутости светих списа, анализу Пентатеуха, суптилну анализу анахронизама, дублета, разлику у етичким и религиозним погледима писаца, историју пентатеух критике од Реформације до савремене либералне теологије, критичке осврте на хипотезу о Пентатеуху и на корпус свих старозаветних књига.

Давно припремљени рукопис сада је приредио др Илија Томић, у нас један од најкомпетентнијих стручњака за Свето писмо Старог завета, коначно је штампан залагањем митрополита дабробосанског Николаја, у издању Православног богословског факултета у Фочи.