Meni

Knjige

Književna kritika

U kući i u svetu

Aleksandar Bjelogrlić: „Temeljna opcija”, „Narodna knjiga – Alfa”, 2007. Naslovna strana knjige

U zbirci „Temeljna opcija” Aleksandra Bjelogrlića moguće je primetiti dominantan, premda ne i jedini obrazac: novinar lokalnog lista beleži priče o svetskim putešestvijima svojih sugrađana koji su se, privremeno ili za stalno, vratili u zemlju iz koje su potekli. Prilično nepretenciozno i skromno Bjelogrlić tako, zapravo, tematizuje neke od ključnih tačaka u modernom promišljanju fenomena pripovedanja. To su najpre mediji (novine), lansirna rampa sa koje se svakodnevno lansiraju hiljade jednodnevnih informacija za koje je moj omiljeni esejista dobro utvrdio da predstavljaju kontrapunkt priči i pripovedanju.

Ili, drugačije rečeno – njihovu bezmalo smrtnu presudu. Potom, to je i stranstvovanje, odlazak od kuće, jedan od izvora pripovedanja, jer se po povratku, privremenom ili stalnom sad svejedno, iz daljine donose i priče koje pripovedaju i oni koji nemaju nameru da ih stave između korica. Radi se, dakle, o pričama koje bismo mogli čuti bilo gde, od bilo koga: i sam se sećam jednog našijanca koji je otišao u Englesku 1991. Upoznao sam ga u jednoj kafani, jezik mu je već bio prilično ukvaren, ali ne i priče. Posle ga nikada više nisam video.

Institucija zvana zbirka priča odavno je već u krizi, a tamo gde nije to je zato što je uglavnom pišu novinari. Smeštajući priče koje bi, drugačije ispripovedane, možda mogle biti i reportaže, Bjelogrlić, čini mi se, ipak nije smerao da oponaša novinara, koliko da književnost dovede u vezu sa iskonskim činom pripovedanja. Tako ove priče zrače nečim što u nedostatku boljeg naziva mogu nazvati novom usmenošću. U srži takvog retro umetničkog postupka nalazi se potreba da se život obuhvati u svojoj jednostavnosti, pa čak i naivnosti koja je samorazumljiva, i svima vazda prihvatljiva. Priče koje pričaju sagovornici junaka tako ilustruju jedan paradoksalan spoj: iz ugla geografije one su rezultat širokog horizonta iskustva, iz ugla tzv. filozofije, one su prilično uske.

Uzmemo li za primer Ivana Trtnja, junaka priče „Flotila panonskog pomorca” i pasioniranog maketara starih jedrenjaka, videćemo da je to egzistencija koju zaokružuje figura ekscentrika. A ekscentrik je onaj čija posebnost ne iritira društvo. Nema nikakve dramatičnosti u toj posebnosti, pa čak ni egzistencijalnog patosa. To je slika građanske idile – posebnost koja živi u miru sa društvom. Slika idile kakva verovatno postoji još samo u književnosti.

Bjelogrlić je, međutim, svesno ili nesvesno potpuno svejedno, ispravno naslutio da ova glavna linija njegove zbirke mora dobiti svoj kontrapunkt: tako u „Temeljnoj opciji” nalazimo i priče koje bismo mogli nazvati lokalnim (bez ikakvih vrednosnih predrasuda), a koje u sebi sadrže esejističke pasaže koje u prethodno opisanom krugu priča ne nalazimo. Tu je pripovedanje uronjeno u jedan osoben spoj znanja koji objedinjuje književnu i rokenrol tradiciju (na primer, Dučić i Jetro Tal) kao i dopadljive i pronicljivo otkrivene teme kakvo je, recimo, religiozno čitanje mirisa u kontekstu autora koji se na nekoliko hiljada stranica svoje potrage za izgubljenim vremenom ponajmanje bavio Bogom.

Na taj način, samorazumljive ispovesti svetskih putnika lišene dubine ulivaju se u svojevrsnu Itaku, a to je ovde, najčešće, jedan banatski grad koji njegovi stanovnici odmila zovu Bečkerek. To je mesto gde čitalac naslućuje ono čemu nas je učila još Homerova „Odiseja”: naime, dok se Odisej patio na putu do Itake, ni Penelopi ni Telemahu nije bilo baš dosadno. Iako su, za razliku od kralja Itake, ostali kod kuće.

Bilo kako bilo, „Temeljna opcija” će još jednom potvrditi da je Bjelogrlić autor koji pažljivo osmišlja svoje zbirke priča: ako je „Anonimus”, prethodna Bjelogrlićeva zbirka priča,pisana sa diskretnim šarmom New age atmosfere, lišena ideološko-misionarskog patosa ovog pokreta, onda je „Temeljna opcija” drugačiji odgovor na isto ono pitanje koje pisac svaki put sebi mora da postavi: šta književnost jeste, i šta sve može da bude? I, sve dok je odgovor na to pitanje drugačiji, pisanje ima smisla.

Slobodan Vladušić
objavljeno: 02.04.2008

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije