Da li je moguće umetničko delo razumeti ex nihili, ako na trenutak prenebregnemo sve teorije po kojima takav koncept,uopšte,može postojati?Uprkos teoriji, ideal većine čitalaca je suočavanje sa delom bez posrednika, nevino koliko god je to moguće. Slobodan Tišma, kao celovita umetnička ličnost, nimalo naivno, veoma dobro poznaje sve aspekte nemogućnosti ovog direktnog suočavanja. Ali,to...

Roman „Forward” (reč koju čitamo na tasterima kućnih plejera, rekordera ili kamera i označava premotavanje unapred) prati tri faze eksperimenta u kome je glavni „pokusni kunić” lik izvesnog Bože (Rakića) Govedine. U prvom delu, njegov glas preuzima kamera, čipom povezana sa ljudskim „nosačem”; u drugom delu glavni lik je osposobljen da preuzme ulogu naratora...

Mirjana Đurđević spada u one atipične spisateljske pojave koje istoričari književnosti neće moći jednostavno da smeste u neke od vodećih tendencija srpske proze. Lakše je reći šta sve njena proza nije, nego šta tačno jeste: ne pripada krimi-romanima, iako se žanrom poigrava, niti se olako može svrstati u niskožanrovsku prozu. Njeni romani svakako nisu ni tipično žensko pismo, kao što ni njene...

Čefur je osoba koja živi na teritoriji određene države, ali nije pripadnik tamošnje nacionalne većine. Ovako glasi prva rečenica romana „Čefuri, raus!” Gorana Vojnovića (kod nas objavljenog u izvrsnom prevodu Ane Ristović kao „Južnjaci, marš”), ali ne otkriva da je čefur pogrdni naziv za došljake iz jugoistočnih republika bivše Jugoslavije. Rečenicu kojom se...

Četvrti u nizu Žurićevih romana, „Mrtve brave”, čiji se habitus pronalazi na gotovo nemogućoj granici dva veoma udaljena diskursa, realističkog i hermetičnog, u podnaslovu se karakteriše kao zapravo nepostojeći žanr u književnosti, „niskobudžetni roman”. Budući da niskobudžetni mogu biti samo filmovi (da ostanemo u domenu umetnosti), podnaslov se može tumačiti kao igra...

U četvrtoj esejističko-kritičarskoj knjizi „Oštar ugao” Bojane Stojanović Pantović pratimo Arijadninu nit pesničkih tekstova kroz diskurzivan, ali metaforama, simbolima i britkim sudovima pisane kritike. Svi tekstovi su nastali od 2004. do 2008. godine, a objavljeni su kao kritike i prikazi u dnevnom listu „Politika”, Kulturnom dodatku „Politike”, ostalim...

Dosad u našoj biblijskoj nauci nije izašla bolja knjiga iz oblasti Uvoda u Sveto pismo, u segmentu posebnog uvoda, od rada dr Miloša Erdeljana (1907–1976), počivšeg profesora Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, velikog stručnjaka za hebrejski jezik i biblijsku arheologiju, svestrane ličnosti, koji se bavio i semiologijom i preko Biblije orijentologijom. Pripadao je onoj vrsti...

Dok je prethodna zbirka Spasojevićevih priča („Labudova pesma Faustina Asprilje”), pisana u stilskoj mešavini neorealizma i ironizovanja pop i treš kulturnih modela, bila zapravo usmerena na tešku poratnu dramu srpskih prostora fokusirajući se na eroziju ličnog i porodičnog života, spuštanje granica etičkog, estetskog i ljudskog dostojanstva, njegova druga zbirka pripovedaka...

Posle niza godina prisustva i povremenog odsustva u našoj sredini, Aleksandar Petrov je na srpskom jeziku objavio novu knjigu studija o srpskim pesnicima 20. veka. Njegov naučni, kritičarski i umetnički opus spada u veoma retke pojave u našoj kulturnoj sredini. Spajajući izuzetnu erudiciju oslonjenu na rusku i anglosaksonsku teorijsku misao i umetnički potencijal, Petrov je i u knjizi...

Višestruko ovenčan najznačajnijim domaćim nagradama, među kojima i NIN-ovom i Andrićevom pa i ovom najnovijom, „Vitalovom”, jedan od naših najprevođenijih i najznačajnijih pisaca sa dosadašnjim opusom od deset romana, isto toliko pripovedačkih zbirki i tri knjige eseja, Albahari kroz dvadeset proznih celina ove zbirke dokazuje da se umešan pripovedač može sa lakoćom kretati kroz...