Ideja o crtežu kao primarnom mediju, u kontekstu vizuelnih umetnosti 21. veka, može se pratiti od impulsivne autorske beleške i klasičnog crteža na papiru do konceptualnih plastičkih struktura ili njihovih prostornih instalacija i projekcija. Očito, pored galerije „Haos”, koja već drugu deceniju afirmišući crtež u njegovim najrazličitijim formama, sa sluhom za pomeranje granica i standarda u okviru samog medija, novi, motivacioni zamajac crtežu u našoj sredini predstavlja i nagradni konkurs iz Fonda „Vladimir Veličković”. Ustanovljen 2008. godine, ovaj konkurs animira mlade umetnike (do 40 godina), a realizuje ga upravo ova specijalizovana galerija u kojoj se predstavljaju i radovi laureata pomenute nagrade.

Ana Knežević je dobitnica druge nagrade za crtež iz Fonda „Vladimir Veličković”, a njen novi rad „Raison d’être” jedan je od mogućih autorskih odgovora na pitanje – šta je crtež danas. Prihvatajući logičnu premisu da se ideja o crtežu menja kao i sve što pripada živom i otvorenom stvaralačkom procesu u refleksijama vremena, Ana Knežević istražuje oprostoreni geometrijski crtež i odnose koji se razvijaju na relaciji prostor–zvuk–svetlo. Tako, stvarajući totalni ambijent u zamračenom galerijskom prostoru ona – redukovanim vizuelnim elementima bliskim geometrijskom konceptu – linije crteža stvara fluorescentnim lastišima rastegnutim od poda do plafona, dok delikatni svetlosni akcenti i tonske frekvencije sugerišu opsenu tajanstvenosti kosmičkih daljina i ostvarenje sinergije.

Ovaj projekat in situ u svojoj prostornoj sveukupnosti posetiocu stvara utisak apsolutne prisutnosti koja, kao svojevrsni rezonator emocija i misli, čini ovu ambijentalnu situaciju neponovljivom. Sugestivna moć multimedijalne instalacije „Raison d’être” leži i u poništavanju distance između posmatrača i dela, jer nas uvodi u njegov unutrašnji prostor, a, u isto vreme, neposredno angažujući sva naša čula, osigurava maksimalno dejstvo poruke o traganju za harmonijom kao večnom stimulacijom; u predgovoru naslovljenom „Biće prostora” Miroslav Karić fokusira ove fenomene u radu Ane Knežević.

I nazivi projekata koje je tokom ove decenije realizovala Ana Knežević – „Ozvučena praznina”, „Zvuk svetla”, „Linije želje” – ilustruju njenu usredsređenost na istraživanje prostora i njegove sveobuhvatne projekcije u kojima se integriše stvarno i virtuelno.