Идеја о цртежу као примарном медију, у контексту визуелних уметности 21. века, може се пратити од импулсивне ауторске белешке и класичног цртежа на папиру до концептуалних пластичких структура или њихових просторних инсталација и пројекција. Очито, поред галерије „Хаос”, која већ другу деценију афирмишући цртеж у његовим најразличитијим формама, са слухом за померање граница и стандарда у оквиру самог медија, нови, мотивациони замајац цртежу у нашој средини представља и наградни конкурс из Фонда „Владимир Величковић”. Установљен 2008. године, овај конкурс анимира младе уметнике (до 40 година), а реализује га управо ова специјализована галерија у којој се представљају и радови лауреата поменуте награде.

Ана Кнежевић је добитница друге награде за цртеж из Фонда „Владимир Величковић”, а њен нови рад „Raison d’être” један је од могућих ауторских одговора на питање – шта је цртеж данас. Прихватајући логичну премису да се идеја о цртежу мења као и све што припада живом и отвореном стваралачком процесу у рефлексијама времена, Ана Кнежевић истражује опросторени геометријски цртеж и односе који се развијају на релацији простор–звук–светло. Тако, стварајући тотални амбијент у замраченом галеријском простору она – редукованим визуелним елементима блиским геометријском концепту – линије цртежа ствара флуоресцентним ластишима растегнутим од пода до плафона, док деликатни светлосни акценти и тонске фреквенције сугеришу опсену тајанствености космичких даљина и остварење синергије.

Овај пројекат in situ у својој просторној свеукупности посетиоцу ствара утисак апсолутне присутности која, као својеврсни резонатор емоција и мисли, чини ову амбијенталну ситуацију непоновљивом. Сугестивна моћ мултимедијалне инсталације „Raison d’être” лежи и у поништавању дистанце између посматрача и дела, јер нас уводи у његов унутрашњи простор, а, у исто време, непосредно ангажујући сва наша чула, осигурава максимално дејство поруке о трагању за хармонијом као вечном стимулацијом; у предговору насловљеном „Биће простора” Мирослав Карић фокусира ове феномене у раду Ане Кнежевић.

И називи пројеката које је током ове деценије реализовала Ана Кнежевић – „Озвучена празнина”, „Звук светла”, „Линије жеље” – илуструју њену усредсређеност на истраживање простора и његове свеобухватне пројекције у којима се интегрише стварно и виртуелно.