У оквиру амбициозних нових пројеката Музеја савремене уметности Војводине у Новом Саду, ових дана издваја се и цртеж-инсталација „Chalk Reality” румунског уметника Дана Пержовског (1961), а како је реч о изузетном аутору озбиљне интернационалне репутације, његово предстaвљање заиста утемељује тезу „музеја машине која производи уметничке и културне догађаје”.

Познат домаћој публици учешћем на међународним изложбама које су протекле деценије одржане у Новом Саду, Панчеву и Београду, Дан Пержовски се први пут у нашој средини представља самосталном изложбом. Овај нови рад носи препознатљиве особености ауторовог креативног принципа са доминантним цртежом којим продубљује сопствени критички дискурс у односу на актуелни културни, друштвени и политички контекст. Формиран у стварности Источне Европе, а потом и сведок историјских промена у Румунији (1990), али и потоњих турбуленција земље у транзицији, он свој уметнички рад профилише, у првом реду, као својеврсни политички активизам. О великом искуству и пракси, мобилности и енергичности Дана Пержовског сведоче многи пројекти in situ (у простору, прим. ред.), он путује по свету да би цртао јер, како сам изјављује, свет поима кроз цртеж. У типологији његовог ауторског рада пројекат in situ типична је синтеза времена и места – архитектуре простора, контекст културе, историје, друштва, географије, а реализује га у простору или споља, на прозорима, на улици, зиду, поду. Исто тако, као одговорни интелектуалац, он ради пројекте/цртеже који су конциповани да не трају и не чувају се (осим у форми документа), а естетика оптичког нестајања/пропадања јесте одговор на контекст времена и опозит формули тржишта уметности која у себи садржи мање уметности а више тржишта.

Новосадска инсталација „Chalk Reality” једноставно је визуелно конципована, цртеж кредом по школским таблама прелио се у неколико случајева и на галеријски зид, како уметник најчешће ради, појачавајући утисак амбијенталности. Мада све на први поглед делује једноставно и лежерно, очито структура пројекта је пажљиво контролисана а цртеж у својој елементарности (попут некадашње анимације „Линеа”) омогућава једноставну, читљиву и непосредну комуникацију. Овај рад Дана Пержовског, настао у простору некадашњег Музеја револуције, може се читати и као врста отпора идеолошко-потрошачкој пропаганди и парадоксима времена. Он је иницирао „разломљени поглед” са „лаким” темама као што су будућност, култура, политика, технологија/дигитални сан, екологија, улога интелектуалца, револуција он/оф, границе, идентитет, едукација.

На питање како пронаћи сопствено место и глас у свету који је загушен глобалним и локалним хаосом различитих врста, табла са насловом „Оthers” интелигентно и лаконски издваја наше сопство у речици you („ти”) коју представља само једна тачкица. Као заустављени кадрови анимираног филма, синтезом језика стрипа и графита, духовито, преступничким хумором и опорошћу, у поједностављеној форми мимикријског говора, аутор усавршава властиту праксу ангажованог интелигентног става, изражавајући оно суштинско и опомињуће.

Уметност је за Дана Пержовског једна од последњих оаза слободе и креативности што афирмише и сопственим уметничким радом.