Ivan Albreht: „Suvenir”, 1970, porcelan, keramički preslikači

Trijenalna izložba keramike, osnovana 1968. godine kao jugoslovenska manifestacija, i danas je nacionalna institucija koja nastoji da predstavi „najznačajnija ostvarenja savremene umetničke keramike i keramičkog dizajna nastala u zemlji između dva Trijenala”. Tako, rezimirajući realnu sliku trenutka, 13. Trijenale u svom razvijenom konceptu (danas tipično za ambiciozne umetničke projekte) sadrži uz centralnu izložbu i niz pratećih postavki i programa.

Takmičarski duh centralne izložbe vidljiv je u proverenom principu konkurs/selekcija, a ona bi kao pratilac matičnih strujanja u mediju keramike trebalo da predstavlja stub ove manifestacije. Razumljivo, umetničko-istorijske tradicije Trijenala obavezuju,ali situacija na terenu i umetnička praksa kao živi organizam doživljavajuvelike promene koje se manifestuju u brisanju granica između likovnih/primenjenihdisciplina, lociranjaizmenjenog idejnog i jezičkog koda kao i u primeni novih medija i materijala u vizuelnim umetnostima.

Iz oštrijeg kritičarskog ugla može se reći da je umetnost keramike na lokalnoj sceni već niz godina marginalna pojava. Da li suovaj akademski umor, nedostatak stvaralačke energije pa i entuzijazma produkovani zatvorenom (i zatrovanom) sredinom, anesteziranim tržištem ili ulančanim lošim događajima sa kojima žive umetnici i jedu hleb sa sedam kora?Jer, simptomatično je da na centralnoj izložbi ovogodišnjeg Trijenala učestvuje samo 27 autora; bez obzira na svu ekskluzivnost muzejskog koncepta i visoke kriterijume selektorskih principa, pre desetak godina bilo ih je više nego duplo. Uz činjenicu da Katedra za keramiku na Fakultetu primenjenih umetnosti uspešno radi, sledi pitanje: šta se dešava sa produkcijom savremene umetničke keramike i ima li novih tendencija u ovom mediju? Uz priznanje da kvantitet ne proizvodi kvalitet, ipak postoji dilema koliko ova manifestacija stimuliše, podstiče i usmerava tokove i pojave karakteristične za ovaj medij? I to u godini jubileja kada se navršava četiri decenije od Prve trijenalne postavke.

Ako savremenu umetničku keramiku fokusiramo iz ugla ovogodišnjih laureata Trijenala, uz fakat da su izostali radikalniji kreativni pomaci, jasno je da se pre svega cenio izgrađen autorski stav i pojedinačno umetničko delo. Mada je reč o nacionalnoj selekciji,organizatori su angažovali tročlani međunarodni žiri,obezbeđujući i na taj način proverenu profesionalnu kompetentnost. Kako na ovoj izložbi i brojem dominiraju radovi umetnika rođenih sedamdesetih godina 20. veka, njihova upadljivost je i nagradama potvrđena; od ubedljive kombinacije porcelana i štamparske tehnike Larise Ackov (Velika nagrada Trijenala) i odlične instalacije „Beskonačni rast” Jelene Miletić (druga nagrada) do nagrade mladom izlagaču Igoru Milićeviću. Ivan Albreht je za rad „Suvenir” dobio otkupnu nagradu, a po našem mišljenju ovo je najprovokativniji rad na izložbi. Superiornom rukopisu Velimira Vukićevića, umetnikasrednje generacije, pripala je treća nagrada,a Počasna nagrada takođe već iskusnoj Katarini Lazić-Vasiljević. Očito, centralna postavka Trijenala prati tezu jedan autor–jedna ideja, konceptualno je veoma svedena i belinom malobrojnih eksponata kamernih dimenzija. Šteta je,jer ovu gotovo asketsku vizuru izložbe narušavaju grubi i kabasti postamenti.

Zasebni segmenti na ovom trijenalu su Retrospektivna izložba odabranih nagrađenih i otkupljenih radova iz kolekcije ovog muzeja (1974–2006), izložba Biljane Milenović, dobitnice Velike nagrade 12. Trijenala, a atraktivnost i/ili ekskluzivnost manifestacije valja pratiti u pratećim programima – radionice, predavanja, prezentacije i postavke– na različitim lokacijama od Arhitektonskog fakulteta, Doma omladine i Centra za kulturu Sopot doGalerije Doma kulture Studentski grad, Garden centara iprodavnice The English Pot.

Biljana Vukotić jekustos ovog trijenala, a njena višestruka istoričarska uloga vidljiva je i u autorskom izboruna Retrospektivnoj izložbi u Muzeju,koja na određeni način ublažava odsustvo ključnih umetničkih pojava sa centralne postavke. Vukotićevaje načinila izbor i odličnu prezentaciju tri umetnice – Larisa Ackov, Valentina Savić i Evgenija Portnoj-Kostić – u Galeriji Doma omladine. Povodom postavke njihovih radova i kreativnih finesa potvrdio se i značaj samog galerijskog prostora i njihova kontekstualizacija. U isto vreme može se zameriti,jer je izložba Biljane Milenović „Svako parče traži svoje celo i teži da mu se vrati” izgubila na svojoj ozbiljnijoj (i laureatskoj) prezentaciji i deluje gotovo skrajnuto među skučenim podrumskim zidovima galerije Žad.

U pratećem programu ovog trijenala posebno bismoizdvojili postavku referentne autorske pojave Katice Pavelka-Vukajlović kao i autorski dokumentarni film koji su ona i Srđan Vukajlović realizovali. Autentičan, izvanredan i nepretenciozan video-film Katica i Srđan u formi neposrednog suočavanja bračnog para umetnika osvaja dirljivom iskrenošću dodirujući delikatne i suštinske linije prožimanja stvaralačkog i svakodnevnog u jednoj zajednici.

Dvojezični ambiciozan katalog svojim obimom prevazilazi gabarite postavke i značaj ovogodišnjeg Trijenala keramikeu čijoj realizaciji učestvuju Muzej primenjene umetnosti iz Beograda i Moderna galerija Likovni susret iz Subotice.