У заједничком животу парова приближавање идеја и ставова честа је појава, а овај природан временски процес, као вид сазревања и укидања доминације без губитка индивидуалности, типичан је и видљив и у појединим заједницама уметника. Мада обоје афирмисани на савременој уметничкој сцени, Гордана Каљаловић, вајарка богатог искуства и ауторка више тематских изложби и Ђорђе Одановић, уметник фотографије, овога пута фокусирали су своје ауторске концепције на заједнички рад „Насупрот”. Очито, они су у овом осетљивом дијалогу потврдили, између осталог, и спремност на сталне стваралачке трансформације које воде ка сажимању, интелектуалном разумевању и емоционалној блискости. Истражујући у визуелном и идејном контексту различите комуникацијске кодове – времена и средстава – они тангирају и њихове тачке додира поларизујутрадиционалне и савремене облике говора, текста и језика у реалној и виртуелној форми.

Пре свега, овај комплексни пројекат о променама иницира питање: Које су предности и мане примарних комуникацијских форми данас у ери дигиталних технологија? Да ли нашу биолошку потребу за непосредном комуникацијом и њеним енергетским потенцијалима – додиром очи у очи/разменом погледа, додира руку – замагљују и отуђују интерактивни, шифровани сурогати блискости у зони електронских доминација – интернет-мреже, фејсбука, смс-а…? „Додир има првенство у хијерархији чула”, назив рељефних отисака прстију на дрвеној матрици, готово медицински дијагностицира шта у друштвеним мрежама и савременим формама комуникације недостаје. И насловом овогодишњег Октобарског салона „Време је да се упознамо” поентирана је потреба да се људима врати време и аура његове ослобођености која подсећа на неминовност да Данас није било Јуче нити ће бити Сутра.

У аналитичко-концептуалном ставу Каљаловић–Одановић реферирају бројне феномене типичне за сумануту динамику урбаног живота. У седам проблемских целина,од дескриптивно-миметичког до асоцијативног, фокусирају различите могућности изражавања путем слике, речи, слова, говора, додира, плеса, текста. Почетни импулс њиховог пројекта „Насупрот” везује са за старе, одбачене поштанске сандучиће који су у реалном свету готово изгубили своју првобитну функцију. Надограђујући и модификујући ову инсталацију од редимејд сандучића софистицираним асамблажираним додацима и порукама,аутори подсећају на екстремну промену динамике времена и стила живота, алудирајући на сентименталност у нашим сећањима, обичајима и навикама.

У контексту вербално-визуелних конструкција ових инсталација упадљива је и игра речи из модификованог Шекспировог стиха „We are such stuff that clouds are made of ” (Ми смо од такве материје од које су и облаци/снови код Шекспира), које су на видео-биму транспарентни на подлози од облака. „Како се каже” је слојевит видео-рад документарног карактера у којем наизменично сведоче две личности, апатриди, анализирајући шта значи бити странац, његов статус и искуство живота у мултикултуралним друштвима. Духовита визуелно-значењска игра рада Фејсбук провоцира и буквално пројекцију нашег односа на релацији књига, речи и њихово значење.

У комплексном вишемедијском пројекту „Насупрот” текстом и визуелним компонентама, говором тела, гласа и речи, Гордана Каљаловић и Ђорђе Одановић луцидно и сензибилно, интелигентно и експресивно, кроз експресију личног и заједничког тематизују разуђени и понекад тешко читљив феномен времена и његове варијетете старог и новог, између поштанских сандучића 20. века и виртуелних друштвених умрежавања у електронским сандучићима 21. века.