Поводом пет деценија рада Косте Богдановића, београдски Музеј савремене уметности приредио је изложбу која фокусира значајне стваралачке рефлексије овог уметника. Иначе, Богдановић, историчар уметности, био је и дугогодишњи кустос овог Музеја у којем је, између осталог, почетком седамдесетих година, афирмисао феномен визуелне културе и као теоретичар, истраживач и професор наставио је да делује на нашим уметничким академијама.

Рајка Бошковић, аутор избора и поставке „Узвишено у сенци”, у својим тезама проблемски утемељује најбитније феномене типичне за Богдановићев стваралачки кредо. И поднасловима у својој студији – Профил уметника, Обухват истраживања и уметничког израза, Изазов материјала, Имагинација боје, Пентаграм и одуховљена празнина, Савремено трагање за појмом лепо – Бошковићева поентира круцијалне тачке у Богдановићевој уметничкој пракси, а по истој логици су осмишљени и визуелни сегменти ове децентне поставке. Ваља додати да је Рајка Бошковић добро упућена у Богдановићеву теорију и праксу јер је једна од (усамљених) следбеника његових теријских истраживања визуелне културе.

Реч је о сериозној личности невероватне стваралачке енергије и посвећености, која истражујемоћ материјала (дрво, земља, метал, стакло, камен), а у једноставним рељефним формама, често бојеним (плава, златна, бела), настоји да досегне естетичке категорије као што су тихо, здраво, мирно, узвишено, лепо. Проблемски путеви Богдановићеве скулптуре могу се тумачити и као својеврсна сублимација великог искуства истраживача и уметника на делу или уметника који на делу проверава проводљивост сопственог теоретског система у којима се залаже за хармонију ауторске недељивости.

Поставка у Кући легата може се посматрати и као критичарски резиме са посебном осетљивошћу за Богдановићев ауторски знак; овај резиме не прати хронолошки, нити ретроспективни аспект дела, већ афирмише његове суштинске особености, тзв. форме са ауром и еволутивни принцип близак поетици минимализма. Поставка је углавном базирана на цртежима и зидним инсталацијама, а ове форме су груписане у одређене целине којима се наглашава њихова поетска концизност и одмерени језички аскетизам.

Богдановић, вајар, историчар и теоретичар уметности, представља јединствену појаву на нашој рецентној уметничкој сцени, а његове стваралачке идеје и идеали везују се за културну и историјску меморију у којој је сублимирано живо осећање савремености. Очито, вокација овог аутора испољава се у различитим креативним формама (изложбе, предавања, књиге, уџбеници,) чију међусобну кохерентност обезбеђују дубоко укорењени принципи етичке и естетичке структуре саме личности. Ненаметљива личност тихог постојања и софистицираности, изградила је утемељен уметнички принцип који је награђен, између осталих, и „Политикином” наградом 1993.године.