Јубилеји су поводи за слављеничке речи али и прилика да се одређена манифестација критички сагледа и контекстуализује њен уметнички, историјски и културолошки допринос. „Десетимеђународнибијеналеилустрације – 45. златно перо Београда” ове године протиче у знаку обележавања 50. годишњице од оснивања најстарије изложбе ове врсте у Европи. Од скромне ревије домаћих илустратора 1959. године, преко амбициозне изложбе југословенског карактера 1965, Златно перо 1990. прераста у утемељену међународну манифестацију.

Пропозиције Бијенала задржале су стандардне форме организовања: институцију конкурса и отвореност ка „свим уметницима света” и „свим врстама илустрације намењене књигама, часописима, новинама, библиофилским издањима, цртаним и анимираним филмовима, електронским медијима, екслибрису”, без обзира на то да ли су реализована дела или пројекти.

Овако флексибилне пропозиције непосредно упућују на разуђени оквир изложбе,који је обезбедио манифестацији виталност и истицање ауторске интерпретације текста-предлошка за сваку илустрацију. Наиме, слух за подржавање цртачке вештине и њених рукописних поетских особености постали су заштитни знак Златног пера.

Факат је да је интерактивност илустрације перманентна и да се одвија навише нивоа, а свакако је примарно ауторово разумевање текста/књижевног предлошка. Иако често делује као игра, шала, карикатура, њено полазиште је увек реч и значење које она носи, записује Гордана Поповић Васић у свом тексту „Од златног пера до златног миша”, у каталогу Педесет година Златног пера Београда. Ако сте одрастали уз књигу „Још нам само але фале” коју је илустровао Душко Петричић пре скоро четири деценије, сигурно знате шта су добра илустрација и мера њене релације са текстом.

На јубиларном Златном перу учествују144 домаћа и 97 страних аутора, из 23 земље. Судећи по избору радова, а има стварно добрих илустрација, рекло би се да су Златно перо и дигитална ера склопили споразум и да свако иде својим путем.

Очито, обрасци новог илустровања споро се мењају, као и потреба за другачијом врстом илустрација, могућности мултимедијалне реализације и коришћења нових техника и компјутерске технологије нису упадљиви. У том духу је и Гран при додељенЕјнаруТурковском, уметнику из Немачке, за невероватно минуциозан цртеж оловком на папиру. Лауреати Златног пера Београда су Жоао Вазде Карваљо из Португала, Пат Андреа из Француске и Натан Јуранчићиз Словеније, чији радови,такође,потврђују изнету тезу.

И,као што су 80-их 20. века на Бијеналу графике у Љубљани доминирали уметници из Јапана, међу страним излагачима на Златном перу данас својом бројношћу и квалитетом радова издвајају се уметници из Ирана. Њихов убедљивиауторски став, иновативност, поетичност и изузетна колажна решења свакако дају аутентични уметнички печат поставци. Афирмацији ове уметничке школе допринела је иХода Хадади, уметница из Ирана, лауреат Велике награде Златног пера на прошлом Бијеналу, која је ове године самостално излагалау Графичком колективу.

Читав концепт изложбе и поставке по својим академским стандардима и природи материјала камерног карактера делује старовремски.

Пратећу изложбу „Насловна страна” ауторски је конциповала Мирјана Вајдић Бајић у галерији „Феникс”, а поводом јубилеја издата је и пригодна марка, рад Јакше Влаховића.

Провокативна питања односа литературе и илустрације, њена улога и облици, критеријуми приликом вредновања, стваралачка слобода илустратора, све то су свакако оснивачи Златног пера имали на уму. Очито да је илустрација и њени различити аспекти још увек област са много отворених питања, а изложбе овог типа могу иницирати неке одговоре. Нова стварност илустрације несумњиво лежи у савременим медијима и о њој ће се расправљати у следећим декадама Златног пера.

Поводом јубилеја треба рећи и да је значај ове манифестације несумњив:Златно перо је база за писање историје илустрације 20. века и њенеафирмацијеу домену савремене културе.