Izmenjene prilike, kriza i opšta nesigurnost izazvane burnim turbulencijama u politici, ekonomiji i kulturi, obeležile su kraj20. i prvu deceniju 21. veka neposredno utičući na najosetljiviju oblast stvaranja – savremenu umetničku praksu. U tako stvorenoj društvenoj klimi, sa dominantnim standardima korporacijsko-profitnih sistema, strahom od ratnih i terorističkih razaranja, dominira estetika novih medija izazivajući promenu kulturnih modela i tradicionalnu ulogu umetnika kao i funkciju same umetnosti. Iz kritičarske pozicije posmatrana recentna umetnička scena ukazuje se kao razuđeno, globalno i nepregledno polje autorskih pojava, umetničkih grupa (i njihovih koncepcija), kustosko-kritičarskih projekata i teza; zahvaljujući internet umreženosti razmena informacija ubrzava virtuelnu komunikaciju i imperativ vremena sada i ovde potiskujući starinski ali humaniji vid razgovora oči u oči.

Sinteza teorije i prakse, novih medija i tradicija performansa i bodi arta (od Džona Kejdža, Jozefa Bojsa, Boba Vilsona i drugih) afirmišu prošireno polje umetničkog delovanja i figuru umetnika-govornika kao centralnu ličnost. Projekat Predavanje-performans (Lecture Performance), nastao saradnjom Kelnišer Kunstferajnaiz Kelna i Muzeja savremene umetnosti Beograd, istražuje različite modeleperformativnog načina javnog obraćanja umetnika. Zasnovano na fleksibilnom komunikacijskom polju koje čini moćna vizuelizacija slike, govora i tela u formi predavanja-performansa konceptualizuje opservacije o umetnosti podsećajući da je institucija autorstva nad konceptom važeća estetska kategorija.

Rečenice ovog kustoskog koncepta: „Da li je savremena umetnost proizvod fascinacije estetskim objektima ili prostor proizvodnje znanja?” i „Danas su granice između učenja, informisanja, estetskog gesta, političkog čina, zabave i razonode veoma porozne”, pozicioniraju projekat Predavanje-performans u široko polje interdisciplinarne rasprave obojene kritičko-subverzivnim tonom.

I sami naslovi u studijama koje prate Predavanje-performans: „Predavanje između umetničkog i akademskog diskursa” ili „Performativna predavanja kao okvir za umetničko delovanje” mogu poslužiti kao aparati za tumačenje i razumevanje aktuelnog fenomena.

Sa iskustvom umetničko-teorijsko-političkih i/ili diskurzivnih praksi ovaj istorijsko-umetnički izbor predstavlja 15 projekata koji fokusiraju kulturološke fenomene dominantne u stvarnosti masovnog potrošačkog i medijskog društva.

Robert Moris (1931), čuveni američki skulptor, najstariji je učesnik ovog izbora sa provokativnim radom „21,3”, iz 1964. godine, Andrea Frejzer u radu „Mogu li Vam pomoći” iz 1991/2005. postavlja pitanje odnosa umetnika i institucije muzeja, Mark Leki je kontroverzna pojava na novoj britanskoj sceni nagrađen i prestižnom Tarnerovom nagradom. Grupa V-Girls performans-predavanjem Pitanje o Maneovoj Olimpiji iz 1989. u duhovitoj formi ruga se različitim ispraznim forumskim diskusijama.

Ako vam se ovo kritičarsko iščitavanje postavke Predavanje-performans učini na prvi pogled nečitljivim, poslušajte kustose i umetnike, potrebno je i strpljenje. Matisova ideja o umetnosti kao udobnoj fotelji više nije primenljiva. Kustoskinje izložbe su Jelena Vesić i Radmila Joksimović u saradnji sa Katrin Jentjens i Anjom Natan-Dorn.