Savremena praksa puna je primera da naši umetnici nemaju lak pristup međunarodnom establišmentu sveta umetnosti, i zemljama gde postoje velike institucije i aktivnosti, programi i dešavanja, stipendije i rezidencijalni boravci, bijenala i galerije, tržište i kolekcionari. Među različitim uzrocima i okolnostima naših, mahom marginalnih, pozicija pre svega su kulturni, geopolitički i ekonomski razlozi. Živimo u eri globalizacije i nove raspodele kapitala i prostora, sistema vrednosti i vremena.

U ovako drastično izmenjenom kontekstu i komunikacije su postale brze i jednostavnije (površnije), a digitalne tehnologije i internet su skoro poništili vreme. Upadljivo izmenjeni kulturni modeli neposredno se reflektuju na umetničku i životnu praksu postajući paradigma za novi tip odnosa između umetnosti i javnosti. Po logici stvari, mladi umetnici – deca digitalnih brzina i globalne mreže – najbolje učitavaju i razumeju nove kodove vremena i njegove kriterijume. Naime, osmišljenim strategijama, mobilnošću i praktičnim principom, sada i ovde, stvaraju svoje nove projekte kojima istražuju socijalne, političke i/ili kulturne linkove Individue i Drugog.

Tako je i mlada beogradska umetnica Katarina Zdjelar (1979), za samo nekoliko godina boravka u Holandiji uspela da se umreži u aktuelnu umetničku scenu, a svoje radove realizovala je in situ boraveći u različitim sredinama – od Tirane i Istanbula, do Haga, Njujorka ili Birmingema.

I na domaćem terenu Katarina Zdjelar je ostvarila visoki umetnički status, prvo nagradom Dimitrije Bašičević Mangelos (2007) koja sa recentne scene izdvaja izuzetne autorske pojave. Potom je izabrana da ove godine sa Zoranom Todorovićem predstavlja Srbiju u nacionalnom Paviljonu na Bijenalu vizuelnih umetnosti u Veneciji. Ako skeptici pitaju koliko su ova priznanja pravovremeni stvaralački stimulans a koliko breme velike obaveze, odgovor je: u budućnosti.

Izložba „Speaking through each other’s mouth” u Salonu u Pariskoj ulici predstavlja pet video radova Katarine Zdjelar, a priređena je povodom pomenute nagrade D. B. Mangelos. Već sam naslov, koji se može prevesti i „Govoriti kroz usta drugog”, locira problem u sferu jezika i njegovih komunikacijskih moći i nemoći.

Bili su potrebni iskustvo i boravak u populaciji migranata i egzilanata u Holandiji kako bi nastao rad „Da li bi bilo u redu da povedem i mačku sa sobom?” Praktične situacije kada odrasli uče strani jezik fokusirale su u ovom radu problem prirode jezika, njegove lingvističke strukture i životne prakse, odnosa maternji jezik – drugi jezik, druga mimika i govor tela, drugi zvuk.

Jedan od dominantnih radova na ovoj beogradskoj postavci je video „There is no is” u kojem Japanka uči da izgovori reči „Katarina Zdjelar”, a teškoćom vokalizacije imena umetnice ispituju se osetljivi prostori i stanje bića, fizikalnost jezika i njegovi fonetski kodovi ali i situacije u kojima ne pomažu ni muzikalnost jezika i njegove šifre, ni telesna priroda govora, ni naučeni obrasci ponašanja.

U osnovi, radovi Katarine Zdjelar istražuju potrebu za komunikacijom, konceptualizovanu kroz govorni jezik – projektovan u fragmentarnim prirodnim i proizvedenim situacijama – još uvek nezamenljivi sistem artikulacije odnosa u savremenom svetu. Dijalozi u specifičnom vremenu i prostoru, kao i njihova dokumentarnost, fokusiraju priču o govornom jeziku i izgubljenosti u prevođenju, o maternjem jeziku, identitetu i pamćenju, kontekstu sećanja, simulaciji istorije i izdržljivosti, mobilnosti i nomadizmu, stimulaciji putovanja i egzila.

Diskurs aktuelnih kustoskih praksi zasniva se na konceptu istraživanja stanja i pojava, životne prakse; tako umetnici stvaraju iskustvo, ali ne obavezno i umetničko delo, a kontekst i eksperiment fokusiraju najčešće fragment kulturnog, socijalnog ili političkog miljea. U tom miljeu autor je sa angažovanim stavom a istraživanje etičkih principa je ispred estetičkih. Artikulišući prolaz individue kroz privatni ili javni prostor, Katarina Zdjelar aktuelizuje odnos društvo–pojedinac i podseća na dimenzije koncepta globalizacije i nove recesije. Njen rad može impresionirati i/ili provocirati. Nema ravnodušnih.