Imponuje zrelost i analitičnost sa kojom ova mlada umetnica (rođena 1974) istražuje rodni, odnosno kulturni identitet primenjujući u svojim radovima jezik vremena i njegovih komunikacijskih moći: vizuelno-tekstualno-auditivni narativ.

Na večna pitanja o čoveku i njegovom identitetu – društvenim ograničenjima, rodnim razlikama na Balkanu (čitaj i šire), iščašenim kriterijumima ubrzanja, „večne mladosti” i materijalnog, zaraznoj alijenaciji, feminističkim teorijama i/ili nemirnom i problematičnom vremenu tranzicije – svaka generacija nanovo traži sopstveni odgovor; ovi fenomeni su akumulirani i u umetničkim projektima Jelene Jureše.

Višeslojni rad „What it feels like for a girl” problematizuje poziciju žene, njenih višestranih uloga i komunikacijskih ne/moći koje se i u realnom, kao sajber svetu, samo umnožavaju. Fotografija, medij pogodan za vizuelno kodiranje određenog koncepta, artikuliše prvi sloj ovog autorskog istraživanja.

Kao snažno vizuelno svedočanstvo o ženskoj individualnosti „What it feels like for a girl” koncipovan je u formi ispovesti vlastitih sudbina 20 učesnica ovog rada, a njegov dokumentarni narativ u prvom planu objedinjen je slikom, tekstom i audio zapisom. Tako se utemeljenost i čitljivost ženskog pitanja transponuje sa ličnog/privatnog plana na društveni i svojom angažovanošću inicira gradaciju sa opšteg na posebno mesto za razumevanje i urgentno sada i ovde rešavanje njegovih malignih tvorevina.

Ova audio-vizuelna instalacija, nastajala tokom 2005-2009. godine, svojom jednostavnom dramaturgijom i autentičnom dokumentarnošću podvlači da, bez obzira na patrijarhalne i društvene konvencije ili ranjivost odnosa u teškim egzistencijalnim situacijama, permanentno izgrađivanje personalne subjektivnosti (s punom verom i predanošću) slavi jedinstvenost sopstvenog života i vlastite sudbine. Ova svojevrsna audio-vizuelna ženska storija, obojena začudnim životnim iskustvima, podsetila je na nedavno izgovorene reči čuvene glumice koja je na TV-u potvrdila da, bez obzira na sve događaje, svoj život nikada ne bi menjala.

Važno je pomenuti, kao afirmativnu činjenicu, da je rad „What it feels like for a girl” izdvojila u svom izboru istoričarka umetnosti Milanka Todić, a u okviru projekta „Kritičari su izabrali”.

Komunikacijski kvalitet manje provokativnog video rada „Mozarts” iz 2009. godine, predstavljen u galeriji „Zvono”, nastavlja da istražuje fluidno pitanje identiteta Drugog razvijajući delikatnu dijalošku formu prepoznavanja istog sa malim razlikama. U dokumentarnoj formi portreta pet mladih individua sa Balkana, koje u kostimima Mocarta prodaju karte na ulicama Beča, ona artikuliše dvosmernu relaciju između jezgra naše ličnosti i osećanja identiteta (jezik, kultura) sa okolnostima nestalnog i izmeštenog života migranata na marginama druge kulture.

Jelena Jureša se predstavila svojim projektima kao senzibilna i seriozna ličnost sistematičnog karaktera, spremna da u čitljivim formama vizuelnih umetnosti istražuje različite socijalno-društvene kontekste. Moguće da je u osnovi njenog stvaralačkog vjeruju ideja da: istražujući izgubljen/ili ponovo nađen identitet Drugog, mi tragamo i proveravamo sopstveni.