Bazični programi Galerije Fakulteta likovnih umetnosti zasnovani su na promovisanju mladih autora, a ova podrška u prvim izlagačkim koracima svakako je veoma podsticajna. Tako su i magistarske izložbe studenata ovog fakulteta često više od oficijelne prigode jer, pored toga što na određeni način ilustruju duh same škole i njenu utemeljenost u vremenu, ove postavke još češće najavljuju novu stvaralačku ličnost koju kritika tek treba da prepozna. Sandra Mrkajić pripada tom krugu mladih kreativaca, a njena magistarska postavka „Artreciklaža” posvećena je ručno rađenom papiru i umetnostimultioriginala.

Može se reći, sve je počelo spontano. Svest o reciklaži i njegova realizacija u praksi smanjuje opasnost da smeće (biblijskih razmera) ne zatrpa svet. Ekolozi odavno opominju da se sve mora reciklirati. Studirajući grafiku,Sandra Mrkajić se suočila sa brojnim neupotrebljivim probnim otiscima. Privlačnost umetnosti ručno pravljenog papira preneta je još osamdesetih godina 20. veka iz Amerike u naše umetničke škole i ateljea. Praveći pulpu za ručno rađeni papir, Sandra Mrkajić u isto vreme reciklira svoje istrošene grafičke papire; produkciju novog pomaže staro.

Mada je koncept rada „Artreciklaža” u znaku ručno rađenog papira, izložbu čine tri kompatibilna segmenta. Prostorom dominira instalacija – kliritni stub/papirni obelisk čija je providna unutrašnjost ispunjena sa 1000 listova ručno pravljenog papira. Decentnom obojenošću i horizontalnim linijskimtalasanjem ovog papirnog stuba potenciran je njegov plastički kvalitet. Vremenski dugproces izrade ovih papira dokumentovan je u formi umetnički kreiranog video-zapisa,koji je takođe deo rada „Artreciklaža”. U isto vreme, jedno je iniciralo drugo. Linije, dominantni likovni elementi, koje su se javile prilikom ovog snimanja,autorka je iskoristila u trećem segmentu svog magistarskog rada,transferišući foto-građu kao svojevrsni vid kreativne nadgradnje u svoje foto-litografije.

Ove grafike osvajaju svojom čistom likovnošću, a komponovane su kao niz koji teče, simulira nepreglednu traku, grafički friz koji se ponavlja kao plastični model/modul. A stvoren je i mali medijski kuriozum jer je, postavljajući pedantan koncept svog magistarskog rada,Sandra Mrkajić i foto-litografije (algrafije) štampala na ručno rađenom papiru sopstvene izrade. Na istom papiru je grafičarka vodila i dnevnik,pisan rukom,u kojem iskreno i spontano beleži svoje ideje, zapažanja i sumnje koji su pratili tok nastanka rada „Artreciklaža”. Tri segmenta ovog rada zasnovana su na primeni ručno rađenog papira – u formi instalacije, grafičkog friza i video-rada čitavog procesa – otvarajući krug pitanja i dilema o umetnosti na papiru i umetnosti od papira. Po modelima idejnog, plastičkog i virtuelnog koncepta „Artreciklaža” je projekat visoke likovne pismenosti,u kojem je pronađena mera istraživačkog i estetskog.