Базични програми Галерије Факултета ликовних уметности засновани су на промовисању младих аутора, а ова подршка у првим излагачким корацима свакако је веома подстицајна. Тако су и магистарске изложбе студената овог факултета често више од официјелне пригоде јер, поред тога што на одређени начин илуструју дух саме школе и њену утемељеност у времену, ове поставке још чешће најављују нову стваралачку личност коју критика тек треба да препозна. Сандра Мркајић припада том кругу младих креативаца, а њена магистарска поставка „Артрециклажа” посвећена је ручно рађеном папиру и уметностимултиоригинала.

Може се рећи, све је почело спонтано. Свест о рециклажи и његова реализација у пракси смањује опасност да смеће (библијских размера) не затрпа свет. Еколози одавно опомињу да се све мора рециклирати. Студирајући графику,Сандра Мркајић се суочила са бројним неупотребљивим пробним отисцима. Привлачност уметности ручно прављеног папира пренета је још осамдесетих година 20. века из Америке у наше уметничке школе и атељеа. Правећи пулпу за ручно рађени папир, Сандра Мркајић у исто време рециклира своје истрошене графичке папире; продукцију новог помаже старо.

Мада је концепт рада „Артрециклажа” у знаку ручно рађеног папира, изложбу чине три компатибилна сегмента. Простором доминира инсталација – клиритни стуб/папирни обелиск чија је провидна унутрашњост испуњена са 1000 листова ручно прављеног папира. Децентном обојеношћу и хоризонталним линијскимталасањем овог папирног стуба потенциран је његов пластички квалитет. Временски дугпроцес израде ових папира документован је у форми уметнички креираног видео-записа,који је такође део рада „Артрециклажа”. У исто време, једно је иницирало друго. Линије, доминантни ликовни елементи, које су се јавиле приликом овог снимања,ауторка је искористила у трећем сегменту свог магистарског рада,трансферишући фото-грађу као својеврсни вид креативне надградње у своје фото-литографије.

Ове графике освајају својом чистом ликовношћу, а компоноване су као низ који тече, симулира непрегледну траку, графички фриз који се понавља као пластични модел/модул. А створен је и мали медијски куриозум јер је, постављајући педантан концепт свог магистарског рада,Сандра Мркајић и фото-литографије (алграфије) штампала на ручно рађеном папиру сопствене израде. На истом папиру је графичарка водила и дневник,писан руком,у којем искрено и спонтано бележи своје идеје, запажања и сумње који су пратили ток настанка рада „Артрециклажа”. Три сегмента овог рада заснована су на примени ручно рађеног папира – у форми инсталације, графичког фриза и видео-рада читавог процеса – отварајући круг питања и дилема о уметности на папиру и уметности од папира. По моделима идејног, пластичког и виртуелног концепта „Артрециклажа” је пројекат високе ликовне писмености,у којем је пронађена мера истраживачког и естетског.