Често смо скептици када у контексту расплинуте и многозначне рецентне уметничке праксе фокусирамо културне и уметничке феномене који припадају традицији, чији су корени већ дубоко у историји уметности, као што је то илустрација. Упркос могућим искошеним рецепцијама, имуни систем илустрације је јак, позитиван и она је још увек витална стваралачка област која данас има своје вернике и заљубљенике и међу уметницима,али и код најшире публике.

Сетимо се педагошке и образовне улоге илустрације, чињенице да утиче на формирање наше визуелне културе од најранијег узраста до зрелог животног доба, да је битна станица у финесама одрастања помогнута чаробним, заносним, романтичним и релаксирајућим слојевима и значењима.

Њено кодирање великим делом је у знаку поетских особености блиских фигурацији са израженим традиционалним начелима мишљења и рада,али има и примера промена које мењају естетску парадигму у визуелној уметности. Ову тезу је лако потврдити деловањем значајних институција интернационалног карактера,као што су Бијенале илустрације у Братислави или Златно перо Београда, најстарија изложба ове врсте у Европи, која од свог оснивања 1959. године континуирано делује; Златно перо је 1990. прерасло у међународну манифестацију.

Ово, 46. издање београдског Златног пера и 11. Међународно бијенале илустрације представило јена централној изложби у Уметничком павиљону на Калемегдану 205 аутора (126 домаћих и 79 иностраних уметника) из 24 земље.

У пропозицијама Бијенала задржана је институција конкурса и отвореност ка „свим уметницима света” и „свим врстама илустрације намењене књигама, часописима, новинама, библиофилским издањима, цртаним и анимираним филмовима, електронским медијима, екслибрису”, без обзира да ли су реализована дела или пројекти. Овако флексибилне пропозиције непосредно упућују на разуђени оквир изложбе који је обезбедио манифестацији богатство поетских различитости не доводећи у питање стваралачку слободу илустратора, као ни однос литературе и илустрације, њене улоге и облика, критеријума приликом вредновања.

Свако време има своје фаворите; у 19. веку, битном раздобљу за илустрацију, била је успешна енглеска илустраторска школа, а данас, у новом миленијуму, симптоматичноје деловање супериорне илустраторске школе из Ирана. Подсећа на некадашњу доминацију јапанске графике на љубљанским бијеналима.

У књижевним публикацијама било које врсте одиграва се вишеструка комуникација: писца и читаоца, писца и илустратора, илустратора и читаоца. Очито, илустрација и њени различити аспекти још увек је област са много отворених питања,а изложбе овог типа могу иницирати неке од одговора. Судећи по илустрацијама блиским академским обрасцима, потреба за другачијом врстом илустрација није видљива мада се практичност у коришћењу нових техника и компјутерске технологије све чешће примењује.

Саме награде Златног пера – Гран при Драгану Бибину, Златно перо Ивици Стевановићу – додељене домаћим уметницима, истичу традицију подржавања цртачке вештине и њених осетљивих рукописних особености.

Рекли бисмо да је овогодишњи пратећи програм Златног пера одличан, више од пратећег, структурисан у знаку студиозности и историчности. Међу шест пратећих поставки издвајају се библиофилска издања књига насталих на Академији примењених уметности од 1964. до 2010. и изложба Ејнара Турковског (Графички колектив), фасцинантног аутора из Немачке, лауреата главне награде на 45. Златном перу. У случају Турковског није потребно истицати ауторску интерпретацију или доминацију илустрације у односу на текст,јер је он комплетан аутор и текста и илустрације.

Оригинални цртежи оловком за књигу „Месечев цвет” могу се читати и у знаку максиме да је важнија сугестија како се путује него где се путује,јер Турковском је илустрација више од украса књиге, катаклизатор идеја и стања, деоница једног путовања, духовита и импресивна игра значења, минуциозна лепота малих ствари, искрено и посвећено стрпљење видљиво у сваком детаљу, универзални знак за тренутак радости и среће, експресије и фикције, креативне лепоте и сензибилности. Довољно да учини ово место лепшим за живот и да га оплемени пуним смислом.