I ovog decembra očekivao se nastup Jovana Kolundžije, violiniste koji svake godine u isto vreme nastupi na Kolarcu, uvek sa novim programom. Posle niza pravih podviga sa sonatama Mocarta, Betovena, Bramsa, tokom proteklih godina, ovoga puta sasvim je izašao u susret svojim obožavaocima. Odabrao je repertoar dela koja su popularna, često slušana i vrlo omiljena kod publike.

„Sonata u de-duru” Žan-Mari Leklera kombinacija je svitne i sonatne forme, pa pojedini njeni stavovi, posebno završni „Tamburen”, predstavljaju prave „bis“ poslastice. Nada Kolundžija, sa kojom Jovan očigledno stalno vežba i svira, poseduje rafinman za pratnju baroknih kompozicija.

Mislili smo da u ogromnom repertoaru koji brat i sestra neguju najmanje mesta pripada baroknim majstorima, međutim, ove večeri oni su ispunili ceo prvi deo koncerta. Čudesni Gvarnerijus, instrument iz istog vremena i stila (1754), u rukama Jovana Kolundžije učinio je da muzika 18. veka zvuči još autentičnije.

„Sonata br. 1 u ge-molu za solo violinu ” J. S. Baha jedno je od onih neprevaziđenih dela koja predstavljaju meru talenta, inteligencije, koncentracije, tehnike, koje je referentno za domete i mogućnosti violinizma. U fugu uvode orguljski zvuci početnog adađa, a onda sledi tipična kombinacija Bahove fuge, sičilijane i motoričnog, završnogpresta.

Jovan Kolundžija, jedan od najvećih talenata koje smo imali, dostojanstveno, sa dostignutim mirom, bez nervoze koju smo za trenutak osetili na početku koncerta, sam sa svojom violinom iskazivao je sve bogatstvo i raznovrsnost ove jedinstvene muzike.

Ceo drugi deo resitala bio je posvećen virtuoznoj i romantičnoj muzici Frica Krajslera, nizu minijatura pisanih za violinu i klavir koje poseduju neverovatnu privlačnost za publiku, koji su salonski i virtuozni, sentimentalni i melodični i – veoma popularni. Prilikom njihovog izvođenja kriju se, ali i dešavaju, preterivanja svih vrsta koje je Kolundžija u potpunosti izbegao, ostajući posvećen instrumentu i muzici, nikad preterano sentimentalan, naglašeno liričan i samo virtuozan. Bogati sadržaj njegovog izvođaštva u sledu minijatura od recitativai skercokapriča preko prelida i alegra, do najpoznatijih minijatura „Radosti ljubavi”, „Muke ljubavi”, „Lepog ruzmarina”, „Alegreta” u stilu Bokerinija do završnog „Kineskog tamburina” gradili su, zajedno sa ukusnom i nedominantnom pratnjom Nade Kolundžije, skoro niz stavova ciklične forme.

Na svoj način i okružen svojom publikom, sa mnogo slušalaca svoje generacije, ali i naročito prisutnih mladih i najmlađih, Kolundžija uvek postavlja visoki standard interpretacije i kada su na programu nizovi sonata i kada su to samo naizgled lake i romantične minijature koje samo vrhunsko izvođenje čini smislenim.