Жанин Јансен је солиста и истовремено концертмајстор једног од најчувенијих светских камерних ансамбала, лондонског Academy St. Martin in the Fields, врхунских музичара који више од педесет година демонстрирају највеће стандарде у своме домену. Удружујући искуство својих чланова са невероватном снагом израза младе солисткиње Жанин Јансен, ансамбл стално освежава потенцијале.

На београдском концерту у препуној сали Коларчеве задужбине слушали смо популарни програм Моцарта и Чајковског изузев почетне композиције бугарске ауторке Добринке Табакове (1980) под називом „Тако различити путеви”. Дело је грађено у минималистичком духу  и репетитивној техници, у неколико лукова који су одвајали делове композиције на више, у основи, сличних атмосфера. Познајемо много боља дела истог стилског проседеа, а посебно задовољство било би чути на овом концерту неко наше дело, тим пре што је ансамбл својевремено поручио композицију од Исидоре Жебељан и има на репертоару више њених дела.

Све остало на програму била су често слушана и присутна дела на концертном подијуму, неколико Моцартових, почев од Виолинског концерта у Ге дуру КВ 216, преко састављена два комада, Адађо за виолину и оркестар Е дур КВ 261 и Рондо за виолину и оркестар Це дур КВ 373, изведена у низу и без паузе, до круне вечери, изузетне и веома популарне Серенаде у Це дуру оп. 48 П. И. Чајковског чије је извођење изазвало овације публике.

Жанин Јансен поседује неколико данас ретких особина код младих виртуоза на виолини, најпре мекани тон свакако подстакнут врхунским инструментом на коме свира (Страдивари из 1727) и који скоро да подразумева финоћу и лакоћу без иједне грубости. Када у Моцартовом Виолинском концерту упадну тек понеки дувачки инструменти, посебно хорне, тај упад се учини груб за истанчана пијана солисткиње. Колико год ансамбл солисткињу пратио у дах и у кому ритмичке пулсације, ипак је то био онај „други” и секундарни елемент који је солисткињи пружао потпуну подршку, али и прилику да се у потпуности истакне. Дивни предели лирике у другом ставу Концерта и у Адађу КВ 261 публици су омогућили потпуно предавање музици у уживање у лепоти виолинског звука.

Серенада Чајковског, коју такорећи сви камерни ансамбли у свету и код нас имају на репертоару, управо је могла да прикаже све сјајне домете ансамбла исказане по групама и унутар њих: фасцинантна (само) три виолончела који звуче као цео оркестар, масивне и топле виоле и виртуозне виолине предвођене Жанин Јансен која подбада, подстиче и боји све оно што мислимо да имају само словенски оркестри кад изводе словенске композиторе, распеваност руских тема, брио пициката, „подземни хук” других, паралелних тема, тугу, меланхолију и егзалтирану радост. Али, све то сјајни ансамбл Academy St. Martin in the Fields тумачи као своју, присну и блиску музику.