Европски целофан

Била је то заиста упечатљива слика – река младих људи плавила је „Сава центар“ непрекидно, од јутра до вечери. Не неке добре забаве ради, већ због тестирања у првом изборном кругу на конкурсу Радио-телевизије Србије. Готово десет хиљада њих, по тврдњи извештача РТС-а, пристигло је на ову проверу општих знања и информисаности с надом да ће се пробити до оних крајњих 100 примљених на пробни рад, па потом можда и за стално.

Не треба сумњати да је у самој основи акције стварна жеља Јавног РТВ сервиса да попуни своје редове способним и образованим младим људима. Али је управо тог 17. новембра до посебног изражаја дошла и маркетиншка страна овог подухвата.

Од почетка ударно рекламиран, конкурс је држао тензију у јавности током протекла два месеца. Масовност одзива навела је оне који су га расписали на нека тумачења која с бројношћу кандидата нису баш увек у најдиректнијој вези. „Пиаровски“ је истицано како је велико интересовање за запошљавање у овој медијској кући знак поверења у њу, доказ њене вредности, значаја, ваљаности, комплимент заправо... а није узимана у обзир, као неприкладна самопромотивној прилици, тужна чињеница о огромној општој незапослености међу младим и школованим генерацијама.

Тестирање је, захваљујући директним укључењима све до „Дневника“, представљено као догађај дана. Анкете с лица места показале су да је ту било и оних који још нису завршили студије па желе тек мало праксе и вежбања, затим оних који рад у медијима уопште сматрају најпривлачнијим послом за стицање успеха и популарности, па и оних који мисле да је телевизија једнако сликање, те једна плавојка изјави како се нада да ће „проћи овај кастинг“.

Вероватно је ипак највише било оних који дуго чекају на посао и којима је слање си-вија на разне адресе постало главна професија. Високообразовани, талентовани, спретни у модерним технолошким комуникационим вештинама – за какве је по свој прилици и заинтересован РТС – део су незапосленог младог света притиснутог егзистенцијалним, психолошким, социјалним последицама тог незахвалног статуса. Њима се морао допасти овај РТС-ов позив „стручњацима за 21. век“ – као и позив другим компанијама, државним и јавним службама да следе његов пример у отварању за младе.

Другачије је свакако осећање оних у РТС-у (и другде, уосталом) који у овом приливу виде опасност за сопствени одлив са садашњих хонорарних задужења или с радних места на којима су стекли онолико стажа колико година имају данашњи кандидати. Поготово што је генерални директор споменуо стотине вишкова „прегажених временом“. Сурово је доба, сурове су околности. Први човек Јавног сервиса најављује годину кризе. На тој муци показаће се менаџмент. И уредници. И аутори...

А кад је беспарица, онда се штеди. Један потез је већ учињен. Нема више „Беовизије“ пред одлазак на „Евровизију“. Нема ни породичне мануфактуре попут прошлогодишњег „пројекта Ковач“. Све се ставља у руке једног човека, доајена „Песме Евровизије“ Жељка Јоксимовића. Он обећава својеврстан „ријалити“ –гледаоци ће пратити како настаје и како се дотерује наша песма. Биће, најављује композитор, увијена у „европски целофан“.

Добар део политичке Србије силно чезне за тим европским паковањем и нада се да ће оно 9. децембра бити украшено машницом из Брисела. Но целофан је провидан, те се лепо може видети шта је све спаковано унутра. Они млади којима успе да ускоро уђу у РТС имаће тиме и те како озбиљно да се баве. Па да и у делатности Радија и телевизије и омот буде сјајкастолеп – и садржај високовалитетан.