Лет плаве птице

Сасвим доследно цивилизацијским менама, сходно ширењу простора за летење, плава птица стигла је до новог медија. Излегла се давно у топлом окриљу литературе, међу корицама књига где је нарасла до чувеног јата – едиције „Плава птица“. Сада је долетела на телевизију и угнездила се на екрану с намером да и ту, као серија „Плава птица“, постане мио и драг део одрастања данашње деце.

Да дечји ТВ програм то може бити сведоче честа, још жива, носталгична сећања многих који су своје ране године провели уз дечје програме Телевизије Београд – почевши од серије „На слово, на слово“ Душка Радовића, као родоначелника свега лепог, маштовитог, поучног, забавног што је потом уследило, богатећи детињство неколико генерација.

 Зна то и Џон Тимоти Бајфорд на основу искуства с успехом својих серија, „Полетарца“ и „Невена“, пре свих осталих, и зато се прихватио положаја саветника у покушају Радио-телевизији Србије да врати престиж који је, у овом домену, последњи пут бранила „Пустоловом“ Владимира Андрића.

Данас је несумњиво теже правити привлачан дечји ТВ програм с обзиром на атракцију технолошких иновација, првенствено интернета као новог терена за игру, дружење, учење... Али, с друге стране, дечје потребе, склоности и жеље остају у основи увек исте. Ко смисли како да с дечјом публиком успостави директну, присну и искрену комуникацију, да подстакне радозналост, заголица машту, насмеје, изненади – успеће да екран телевизора конкурише екрану рачунара.

Иако је јасно да тај други поседује мањина у публици, ауторска екипа „Плаве птице“ гледаоце позива да јој се јављају преко и-мејла, Фејсбука, веб странице. То јесте у духу времена. Добро је, међутим, што се у овом ТВ магазину не заборавља на обичне мале ствари, на природно окружење, на једноставне занимације. Тако ће се у ТВ студију наћи и куче као одомаћени део екипе, заиграће се тенис с првим тренером светског (а нашег) шампиона, направити „робот – страшило“ од оџачарске четке, изводити мађионичарски трикови са приручним материјалом... Уз документарни део с представљањем различитих занимања, заната, хобија „Плава птица“ добија садржај којим Јавни РТВ сервис одужује део дуга према основношколцима.

Онима нешто млађим поново приказује нову верзију „На слово на слово „са амбициозно постављеним циљем да буде „исто то а ипак сасвим другачије“. Оним старијима, тинејџерима, репризира серије „Приђи ближе“ и „Може и другачије“, прву с посредним а другу с непосредним упутствима за савлађивање изазова адолесценције. Кад се тако збирно, како се могло баш ових дана (можда и због школског распуста), погледа та свежа продукција дечјих, образовних, школских редакција, мора се приметити ваљаност труда, замисли и остварења, значај продукције по тематском, етичком и уметничком усмерењу. Требаће тога, наравно, и више.

Мора се такође приметити да, нажалост, ниједна друга телевизија с националном фреквенцијом програмски не залази у ово подручје. Само емитовање цртаних филмова и серија не може се у то убројити.