Нема, нема, па груне!

За једно вече заредом три емисије с истом наменом и истом намером да забаве, насмеју, пецкају, разоноде... Телевизија Б92 одлучила је да четвртком направи целовечерњи отклон од тегобне стварности којом се озбиљно бави недељом, понедељком и свим осталим данима уосталом.

У земљи која је кроз историјске политичке мене успела деценијама да сачува и одржи хумористички недељник „Ошишани јеж”, у народу који се дичи смислом за хумор и спретношћу да сваку ситуацију експресно смести у виц, у држави за коју се верује да има најбоље афористичаре на свету, политичка сатира је реткост у ТВ програму. У најраспрострањенијем и најпропулзивнијем медију она нема ни своје стално место ни редовну учесталост. Зато је отварање сваке ТВ станице за овакве емисије унапред хвале вредно.

На овом тлу дужу традицију, самим тим и богатију ризницу, имају једино хумористичке серије. У чувеним серијама Радивоја Лоле Ђукића политичка сатира јављала се у назнакама да би данас у „Белој лађи” Синише Павића наглашено сатирично биле третиране актуелно политичке појаве и прилике.

Много су ређи у том распону они типови програма који би се могли сврстати у кратке форме, анимацију, кабаре, „шоу једног човека”... Примери те врсте стизали су прво из иностранства, срећом с најбоље стране – из британских ТВ програма, па су се и код нас појавили у више или мање успешним издањима политичари-лутке, сатирични цртаћи, казивачи вицева, имитатори („Пароброд Србија”, „Никад извини”, „Кабаре Ланета Гутовића”...).

Пародирање саме телевизије одавно је популарна ТВ дисциплина у овом домену и на то се највише и ослања трећи, последњи део „трилинга четвртком”. Мешовита форма, смеша говора и музике, за шалу расположени гости и шармантни, симпатични Иван Зељковићкао домаћин, обезбедиће, чини се, серији „Само вечерас” шири круг гледалаца.

Анимираној серији „Џет-сет” публику би могло да привуче најпре то што су међу јунацима веома препознатљиви ликови с домаће јавне сцене – али и да је одбије сувише оштра игра на „чобане”, јасна алузија на естрадно-народњачки и саборашко-пивопијски миље као главну слику и прилику наше Србијице. Но, поклоници „Симпсонових”, „Саут парка”, „Бивиса и Батхеда”, разумеће – и волеће.

Она друга, Велика Србија, нашла се у средишту програма четвртком. И по идејама и по продукцији засад најмање обећава. Као да је нека варијација „Курсаџија”.

Како ће се сваки од ових делова развијати видеће се већза недељу дана, а показаће се и шта би било боље за емитера. Да ли би, наиме, евентуални самостални излазак пред избор гледалаца, уместо ове трочлане коалиције, повећао шансе телевизији Б92 за победу у гледаности, у шеру или рејтингу.