Такнуто срце

Драган Мићановић вратио се на Дедиње.

Био је ту као Јован, млади, образовани, сензибилни господин, углађено дете из грађанске породице, власник куће на коју се, по повратку из рата, намерио партизански официр Крсман. А било је то у изврсном филму „Убиство с предумишљајем“ (сценарио Слободан Селенић, режија Горчин Стојановић), више пута приказиваном на телевизији.

Сада је ту као Мартин, млади певач–забављач, популарни медијски јунак, помало диваљ, кичу склон, енергичан скоројевић, провинцијалац у естрадном успону, купац раскошне виле и престижног окружења. То је у ТВ серији „Жене са Дедиња“, једној прилично небулозној мешавини ТВ сапунице, трилера, комедије...

Корнелије Ковач вратио се ТВ серијама.

Иако и његова музика покрива садржаје које дели распон од пола века, иако су и они знатно жанровски различити, композиторов уметнички изазов је, могло би се засад рећи, мањи него глумчев, а резултат већи. После оне која се чује у тренутној репризи „Породичног блага“, Ковачева музика за серију „Цват липе на Балкану“ додатно доказује своју пријемчивост за мали екран, склад с радњом, духом и атмосфером драмских збивања.

Радња ове серије (сценарио Ђорђе Милосављевић, по роману Гордане Куић) развија се довољно поступно да би се осетила пуноћа атмосфере коју брижљиво ствара редитељ Иван Стефановић са посвећеном екипом врсних сарадника, да би се развили поједини ликови, попут оног који раскошно носи Наташа Нинковић, па и да би се умањила грубост или клишетираност у приказивању појединих актера, ситуација или односа (и овде се, наиме, јавља поратни сукоб грађанства и „партизанштине“, губитника и победника, „бивших“ и нових, с тим што слика ових других нагиње карикатури; па нису баш сви ослободиоци Београда легали у свилене чаршаве с чизмама и нису баш све другарице биле овејане простакуше...).

Класичан ТВ ситком вратио се на екран.

После не баш много успелог„римејка“ РТС-овог славног „Позоришта у кући“, после Пинковог хита „Љубав, навика, паника“, РТВ Војводина понудила је непретенциозну, једноставну, забавну, хумористичку серију за сваки дан, за поподне, за мешовито, породично гледалиште. Образац познат, врста омиљена, производња не много скупа...

Није важно што је основни заплет серије „Заувек млад“ смишљен негде другде. И није важно што, уз сав шарм Наде Абрус и Аљоше Вучковића (и занатску вештину редитеља Ненада Огњеновића и Филипа Чоловића) не можемо да се надамо да ћемо добити домаћи производ приближан нивоу, рецимо, британске серије „Године пролазе“. И не мора на новосадској телевизији овај наслов да потраје целих 13 година колико су Џуди Денч и Џефри Палмер поменутим насловом успели да „окупирају“ програм Би-Би-Сија.

Важно је да се домаћи серијски програм количином и разноврсношћу стилова упадљиво богати.

Уз „Непобедиво срце“ – срце ТВ гледалишта мора бити такнуто тим серијским обиљем.