Već je primećeno da je mesec mart višestruko upisan u srpsku istoriju, da se u njemu sustižu datumi sudbonosnih događaja, pa tako i sada godišnjica godišnjicu stiže. U četvrtak je obeležen jubilej Vojne akademije, a svečanu akademiju tim povodom iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta prenosila je televizija. Kroz 160 godina školovanja srpskih vojnika proveo je gledaoce autor scenarija i režije...

Sedam je godina od smrti Zorana Đinđića, pa su i TV B92 i Radio-televizija Srbije pribegle repriziranju prigodnih dokumentarnih emisija. U oba slučaja reč je o nastojanju da se događaj stavi u širi politički kontekst i da se odrede uloge ne samo neposrednih već i zakulisnih učesnika dramatičnih zbivanja. Takav je pristup Brankice Stanković u rekonstrukciji samog atentata, a sasvim po istoimenoj...

Četiri autorke iz redakcije „Reakcije” zapamćene su kao tim koji je istraživao kriminalnu aferu „Žuta kuća” – za koju, ispostavilo se, nekadašnji međunarodni funkcioner na Kosmetu Bernar Kušner, a sadašnji ministar inostranih poslova Francuske, „nikad čuo”. Drugi, bolje obavešteni, srećom jesu, a novinarke TV B92 Jelena Veljković, Radoslavka Despotović,...

Kako se stvari razvijaju, Srećko Šojić će sigurno stići do poslaničkog mandata i ući u Narodnu skupštinu. Ako su članovi ekipe serije „Bela lađa” dobri s vlastima koliko i neki drugi televizijski timovi i autori, mogli su tražiti da se za potrebe snimanja te predstojeće epizode ostavi na ulazu u skupštinsko zdanje onaj svečani crveni tepih. Gardiste ne bi bilo nužno angažovati...

Prvo predsednik države, onda i ministar policije, družili su se sa TV ekipom na snimanju serije „Selo gori, a baba se češlja”. Bio je red nekako im se odužiti za toliku pažnju. Te su Radoš Bajić i njegovi poklonili Ivici Dačiću (odnosno njegovom Ministarstvu, odnosno Policijskoj stanici u Trsteniku) automobil, sve uvezan mašnicom, kako i dolikuje. Ministar Rasim Ljajić nije onomad...

Po dobrom starom običaju u ovdašnjoj štampi, mladi novinari, skoro bez izuzetka, početnički su pekli zanat u Gradskoj rubrici. Posle te obavezne praktične škole napredovalo se, prema zaslugama, ka „elitnijim“ redakcijskim poslovima. U televizijskom novinarstvu karijere se odvijaju brže, skokovitije i manje predvidivo, ali je proslava tridesetogodišnjice Beogradske hronike (RTS)...

Konačno dobismo domaću verziju „Beverli Hilsa”, „Nestašnih godina”, „Gimnazije”... i sličnih serija u kojima smo upoznavali život američkih, australijskih, francuskih... tinejdžera sve tražeći paralele, sličnosti i razlike sa ovdašnjim njihovim vršnjacima. Svojevremena popularnost pomenutih naslova potvrđivala je potrebu mladih gledalaca da na TV ekranu nađu...

Ako neko prvu jutarnju informaciju o vremenu traži ne pogledom kroz prozor nego gledanjem u TV ekran, nikako ne bi smeo da se osloni na to kako su obučene voditeljke programa. Bio je, recimo, 18. februar, nešto oko nule, a Maja Nikolić nosila je plavu mini, baš mini haljinicu bez rukava i sandalice na kaišiće. Njen kolega Branko Veselinović, istina, nije bio u džemperu, valjda zbog najavljenog otopljenja...

Kad Zoran Stanojević odredi temu, izabere goste i vodi emisiju „Oko” (RTS) ispostavi se da se za pola sata može saopštiti, čuti i saznati mnogo više nego u tolikim razvučenim i raspričanim TV debatama. Ta vremenska „skučenost” novinara tera na direktna, jezgrovita i jasna pitanja, a sagovornike na sažete, precizne i sadržajne iskaze. Tako je bilo i u izdanju...

Danas su oni već slavni Pilerovi koje je na zvezdane staze lansirao TV šou „Ja imam talenat”. Ali da nije televizije, na tim putevima ne bi se našli, ili bar zadržali, ni mnogi drugi od onih koji su se okupili na dodeli „Oskara popularnosti”. Svi njihovi muzički, glumački, sportski uspesi ne bi bili dovoljni za osvajanje tog priznanja da ih nije zdušno podržavala...