politika
За среду 10. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

Албанци присвојили и Милоша Обилића

Њујоршки издавач „Палгрејв Макмилан” за 7. јул најављује издање књиге „Битка за Косово, 1389: албански мит”, у којој се описује сукоб између султана Мурата Првог и Албанца витеза Милоша
Албанци присвојили и Милоша Обилића
Милош Обилић, фреска из манастира Хиландара

Бој на Косову између српске и турске војске, чију годишњицу смо прекјуче обележили, убиство султана Мурата, херојски чин Милоша Обилића и мит који га прати до данас, добиo je и албанску верзију. Према најавама њујоршког издавача „Палгрејв Макмилан”, 7. јула биће објављена књига Ане Ди Лељо „Битка за Косово, 1389: албански мит” која, према опису издавача, нуди „фантастичну причу о Муратовом нападу на Косово и убиству Мурата које је извршио албански витез Милош Копилик (Millosh Kopiliq).

У наставку приказа књиге на Интернету, издавач објашњава да је Милош чешће био приказиван из српске перспективе, која је истицала част српског витеза Обилића.

– Нудећи алтернативну верзију, „Битка за Косово” пружа боље изнијансирану причу за разумевање овог снажног мита о национализму и припадности – објашњава издавач „Палгрејв Макмилан”.

Књига, која се, према најави издавача, бави анализом епских и новијих албанских песама о Боју на Косову, садржи и текстове ауторке који истражују значај ове епске приче и битке у контексту последњег рата на Косову, са намером „да се ојача колективни идентитет који истиче отпор против стране силе и идентификује се снажно са европском, доминантном хришћанском културом”.

Милош Обилић, Народни музеј, Београд
– „Битка за Косово” је важна књига, која помаже да разумемо прошлост, садашњост и будућност ове комплексне балканске нације, уз шире сагледавање питања као што су национално сећање и идентитет – закључује издавач књиге.

У уводу овог текста, издавач каже да Бој на Косову 1389. године има огромну симболику у формирању модерних балканских држава, посебно међу националистичким круговима Јужних Словена и Срба. И поставља питање: „Шта је овом боју дало такав одјек, чак и шест векова касније, и шта он открива о комплексној мрежи идентитета на савременом Балкану?”

У биографији ауторке Ана Ди Лељо, чије се име појављује и у варијантама Ди Лиљо и Де Лиљо, пише да је она гостујући професор на дипломском програму међународне сарадње на Њу скул универзитету из Њујорка и да ради на косовском Институту за новинарство и комуникације у Приштини. Она је социолог, новинар и политички аналитичар која је радила на Косову последњих 10 година, има докторат из социологије на Коламбија универзитету и мастер из области јавне политике, који је добила у Вагнеровој школи за јавну делатност при Њујоршком универзитету. У биографији је наведено и да је била саветник премијера Косова. Преводилац књиге Роберт Елси истакнути је албанолог.

Поред рекламног текста за књигу, нема више детаља о овој „верзији” аутентичног српског мита, са албанским херојима у првом плану, који ће се ускоро наћи пред милионима америчких читалаца. На Интернету је доступан још и садржај књиге, са следећим поглављима: „Био једном султан Мурат...”, „Историјски записи: албански протагонисти у хришћанском кампу”, „Милош Обилић против Милоша Копилика”, „Албанске варијанте песама о Боју на Косову”, и „Избор песама о боју на Косову на албанском језику, које су певане и снимане између 1923. и 1998. године”.

Издавач „Палгрејв Макмилан” је енглеско-америчка издавачка кућа, која постоји од 1843. године и објављује књиге из области друштвених наука.

(сутра: Албанци својатају и Карађорђа и Александра Македонског!)


С. Стаменковић
[објављено: 30/06/2009]
stampanje  posalji prijatelju

Повезани текстови






Интервјуи
ИНТЕРВЈУ: СТИВЕН ХЕЛЕР, графички дизајнер
Ко је ставио О у Обамину кампању

Небојша Ромчевић, драмски писац
Песимизам је интелектуална лењост

Тео Спихалски, позоришни редитељ
Заразни хумор Душка Ковачевића

Живорад Недељковић, песник
Дабогда целога живота клетве смишљао

Бранко Шмит, филмски редитељ
Желео сам да лупим шаком о сто



Balkanski književni glasnik